SRCE OD SOLI

Sanjao sam uzburkano more Neptunska kraljice,
I predevečernji šum talasa iz tvog zagrljaja
Sanjao sam i uzburkane zore
Dok je u meni tonuo posmrtni krik galebova,
Dok je u meni tonula nada i dok su se davile želje.

Ležao sam kao nasukani talas na pijesku
I umirao od zadobijenih ugriza kojim se
Želja grčevito držala za mene,
Želja i glad za tvojim mirisom od soli,
Za tvojom puti bakarnom, i tvojim srcem zapaljenim.

Umirao sam dok sam ti poslednji put stezao dlan,
I sanjao na jastuku tvog uzglavlja.

Nisam te trebao nikad pustiti neptunska krlajice,
Nisam pa makar i sva mora presušila,
I svi bogovi Indije ustali da me kazne,
Nisam trebao odustati od tvojih bokova
I tvojih obrisa koje sam tetovirao u krvi noćima
Trebalo je bar jednom da ti kažem da te volim,
Umjesto onih glupavih poruka ostavljenih ispod vrata.

Trebalo je bar jednom da te prvi zagrlim,
Da u tebe razlijem sve svoje odjeke,
Da se rodim i umrem na tvojoj koži,
Trebalo je mila…

Možda te više neću nikad zagrliti
I možda galebovi neće više umirati.

Možda pođem jednom na hodočašće putem tvojih koraka.

Možda zaboravim ukus vina i tvoju haljinu,
Ali neću zaboraviti ukus života kojim si me hranila
Tih prokletih noći kad je od mene ostajao samo vrisak

Komentari