Papirni zmajevi, Sam svoj jedini neprijatelj

Sve i da sam htela da te volim
Ne bih mogla.
Bila sam u žurbi,
Jurila sam život koji je izmicao sve dalje i dalje.
Sve i da sam htela da budem leptir
Ne bih mogla.
Bila sam previše teška da letim,
Glavu sam punila olovnim mislima.
Sve i da sam htela da ostavim svoje tragove u pesku,
Ne bih mogla,
Vetar bi ih razvejao.

Svet je bio previše velik,
moje oči radoznale,
duša nekako žedna
Čežljivo sam gledala negde iza horizonta
Uvek u sutrašnji dan
Ovaj današnji bi nestajao pre nego što bi se rodio.

Sanjala sam snove prevelike za moju stvarnost,
Rasla sam često kao trava,
Nekako nenamerno I besciljno, prebrzo,
Učila samo na svojim greškama,
Pamtila sve,
Svaku knjigu,
Svaku sliku
Svaki dodir usana

Ti si me tražio na nekim usputnim stanicama mog života
Čekao da siđem iz voza,
Čekao da se umorim od snova,
Da odvežem pertle i bacim patike za trčanje negde u ćosak sobe,
Spustim glavu na tvoje rame
I dušu u tvoj dlan
Kao kap vode,
Čekao si da prestanem da punim glavu da bih shvatila da mi je prazno srce
Čekao si da me zagrliš
Da mi kažeš da nisam sama
Iako su svi moji zmajevi odavno odleteli iza oblaka.

Pronađi sebe da bi razumeo svet
..by Ivana A.

Kao mala nikada nisam razmišljala šta bih bila kad porastem
možda sam želela da budem muško, jer je njima sve dopušteno.
Život se ne bira on nas izabere.
Svaki put ima svoje putokaze i svoje stranputice,
nekada nas putokazi odvedu na pogrešna mesta,
a neki skiveni puteljak na predivnu visoravan
na kojoj se sanja.

Narcis i Zlatousti žive u meni, koji od njih će se s jutrom probuditi ne znam ali znam da je život sjajan i sa jednim i sa drugim.

Ivana Aleksov – građevinski inženjer, pesnik, i sanjar

Komentari