Nemirno more

Crni oblaci plove po nemirnom moru svesti
hvatam ih u mrežu tvrdoglavog uma
recikliram ostatke sećanja
kako bi nahranila neman

Tražim trunke razuma
u tamnom moru besmisla
kosti bole od umornog uma
samoća zatvara vrata
spoljašnjeg sveta što tupo zvoni

Ne mogu voleti dan jer ništa ne skriva
kraljica noći i tišine
guši svoje podanike
što budnost joj daju

Put dug je, a moje noge umorne su
zaboravila sam da smejem se
reci mi kuda da idem
reci mi da nisam sama
strah me umreti
strah me živeti
strah me spavati
duga je noć

Pronađi sebe da bi razumeo svet
..by Ivana A.

Kao mala nikada nisam razmišljala šta bih bila kad porastem
možda sam želela da budem muško, jer je njima sve dopušteno.
Život se ne bira on nas izabere.
Svaki put ima svoje putokaze i svoje stranputice,
nekada nas putokazi odvedu na pogrešna mesta,
a neki skiveni puteljak na predivnu visoravan
na kojoj se sanja.

Narcis i Zlatousti žive u meni, koji od njih će se s jutrom probuditi ne znam ali znam da je život sjajan i sa jednim i sa drugim.

Ivana Aleksov – građevinski inženjer, pesnik, i sanjar

Komentari