Novogodišnja želja

Volela bih da od 2019. godine niko više ne bije bitke koje nisu njegove, a u koje je uvučen na ovaj ili onaj način.

I da prestanemo da ponavljamo reči koje onaj, kome su upućene, nije razumeo ni prvog puta. Kako će onda 101-og?

Da prestanemo da se merimo u odnosu na druge, već u odnosu na sebe od pre pet, deset, osamnaest godina.

Da ne gubimo više ni jedan miligram snage na ljude koje ne možemo promeniti, jer NE MOŽEMO ih promeniti.

Da shvatimo da je svaki taj na njih potrošen gram bolje uložiti u recimo jedan istrčan krug, ili čitanje knjige, ili 50 trbušnjaka ili šljaku od koje ćeš zaraditi kintu da odeš u Njujork bar tri dana, na igru sa detetom, prljanje u blatu, jebanje, ples na podijumu.

Da prestanemo da živimo na mestima koja nas jedu, jer nas je strah da probamo negde drugde. Ako se zeznemo tu, negde drugde, ništa strašno, ajd dalje.

Da se oslobodimo predrasuda, očekivanja, osuđivanja.

Da se oslobodimo skučenih života u kojima srce jedva radi (ali, kao važno je da radi). Nije, važno je KAKO radi.

Da odjebemo sa pravljenjem planova kao da ćemo živeti 135 godina, jer nećemo. Ljudi umiru ko muve, užasno zabrinjavajuća stvar. Meri godinu po lupanju srca i miru u duši, ne na prste.

Da prestanemo da se grčevito držimo za ljude i stvari od kojih osetimo da nam nije dobro.

Da budemo jebeno HRABRI, ODVAŽNI, KURČEVITI. Kako volim ovu reč KURČEVIT.

I baš zato sebi u 2019. želim KURČEVITOSTI iznad svega. Jednaku onoj koju sam imala sa 19 kad sam iz sela sa dve torbe bez točkića i rancem na leđima ušla u staru kuću u Kumodražu, vukojebini Beograda, da odatle idem na predavanja, da budem novinar što izveštava iz Sirije, recimo. Baba je bila bivši robijaš, nije smetalo. Baba nije dala da se kupamo svaki dan, nije smetalo. Baba nije dala da koristimo fiksni telefon, nije smetalo (čujemo se sa onima koje volimo mislima). Baba nije dala da koristimo njen frižider, eventualno jedna pavlaka, nije smetalo. Babina soba je bila hladna bez televizora, nije smetalo.

Nije smetalo, jer sam bila kurčevita.

Jer me bilo briga za usputne ometajuće faktore do mog cilja. Nije lako doći do onoga što želiš. Važno je da znaš šta želiš.

I zato nam svima želim filtriranje sebe i svojih emocija i želja u 2019. jer samo tako KURČEVITOST može da dođe do izražaja.

A kad KURČEVITOST dođe do izražaja onda prestaneš da misliš šta drugi, kako drugi, zbog čega drugi, zašto ti nisi ko drugi, gde si ti u odnosu na druge…

Prestaneš da živiš ko crkveni miš već se razgoropadiš ko afrički lav.

Onda trčiš koliko te noge nose,

onda voliš i preko kapaciteta srca,

onda se ne plašiš svakog kurca, sebe ponajviše,

ne drhtiš od straha, već od uzbuđenosti jer si se osilio,

onda rasteš, ne skupljaš se ko krpa,

onda možeš sve.

I nije ovo lajfkouč motivacija, jer da sam joj vična, sebi bih vratila kurčevitost… ovo je neko opažanje ljudi oko sebe koji više ne znaju za šta žive, osim da preguraju dan i nešto pojedu.

Želim nam u 2019. da ne preguravamo dane, jer ako nastavimo da preguravamo, ovaj svet će s nama takvima otići dovraga. Razumljivo, i mi sa njim.

Izvor: Jovana Kešanski

Komentari