Kako se postaje pesnik

Razboliš se u ranoj mladosti
Postidiš se bolesti
Zatvoriš se u sebe
(Prvo ti to ne bude tako teško)

Zatekneš sebe
Kako doručkuješ u krevetu
U četiri popodne
I vrtiš kanale
Besomučno i bezvoljno
Dani postanu nekako plavi

Setiš se nekog pisca
(Za kog skoro niko nije čuo)
I njegovog saveta
Koji ti je dao u nekom banjskom hotelu
U čijem središtu sad raste drvo
Kupi svesku i olovku
I piši piši piši
Kad god osetiš potrebu

I zaista jednog dana
Kupiš svesku i olovku
I pišeš pišeš pišeš
Kad god osetiš potrebu

Pogledaš Dorse
Zaljubiš se u način na koji Morison koketira sa smrću
Poželiš da i ti sediš u mraku
Opijaš se i govoriš svoje stihove u mikrofon
Sličan utisak na tebe ostavi i Miguel Pinjero
O kojem ni dan-danas ne znaš mnogo
A stihova iz filma se ne sećaš uopšte
Samo znaš da ima nečeg romantičnog
U tom crnilu

Nekoliko godina ćutiš o tome
(U međuvremenu si zaboravio kako se priča sa ljudima)
Počneš da se otvaraš
I otvoreno kažeš svetu
Da pišeš pesme
(Još uvek se ne usuđuješ da se nazoveš pesnikom)

Pošalješ negde neku
Ne baš najbolju pesmu
Neko je negde objavi
Nazove te pesnikom
(Opet se postidiš)

Prihvatiš ulogu na kraju
Ali je neprestano osporavaš
I sumnjaš
Premeravaš stihove
Pitaš se kako su i zašto
Izronili iz tebe

I nadaš se da ćeš napisati
Nešto vredno čitanja
Makar pet minuta pre smrti.

Komentari