Bez reči upozorenja rašili mi nebo i spakovali neoprezno u plastične vreće. Dugu ganjali dugo.. Srećom bezuspešno. Raspršila se uz smešak i dubok naklon,
Author: Dragana Stanić
Priprema, pozor, idemo na more
Prvo, udahni duboko. Ne ideš na trke, na razgovor za posao, niti na ispit. Ideš na odmor. Ovo čekaš čitave godine; za ovo radiš,
Povratne karte za snove
Pomisliću jednom da nije bilo sasvim uzalud. Prelepiću sećanja veselijim kolažom i pustiti da svaka neostvarena želja samu sebe ispriča. Ali znam, uplašiću se
Legenda o želji…
Zanemari šta kaže moja biografija. Zaboravi diplome i nagrade, šesnaest i kusur godina školovanja, život u dva grada, kao i osam različitih radnih mesta
Pišem ti poslednji put
Purpur se rasuo nebom, kao da se Sunce otimalo da nebesku pozornicu ne prepusti olako zvezdama. Tako sam i znala da mi vreme već
Oda Novom Sadu
Kad smo se prvi put sreli, da ne znam bolje, rekla bih da si mi namerno lupao čežnju. Tako nestvaran i neosvojiv, tako tuđ.
Neprilagođena
Nisam ti ovo još pričala. Siđem ponekad sa tog svog oblaka, da ne zaboravim kako se hoda po zemlji. Sećam se da si govorio
Budi čarobna u svetu Normalaca
Ne ume da te vidi svako, znaš li? Niti može svako da te pojmi. Upoznaćeš ljude kojima ćeš biti jedno sasvim obično biće. Ostajaće
Obećanja jedne ljubavi
Zamisli čudesni sjaj meteorske kiše posut po modrom ponoćnom nebu… Eto, to je naša ljubav bila. Zamisli promrzli, beživotni beton iz čije pukotine niče
Previsoki ciljevi….
Hajde stani na trenutak; uzmi ove dve reči pa ih premeći malo po prstima ili ih prevali par puta preko usana. Šta ti prvo
Pismo drugoj ženi
Koja si, prva ili druga? Možda treća? I kako uopšte znaš svoj red? Jel’ sa tobom vara nju, ili sa njom vara tebe? Kako
Pod velom misterije: Džek Trbosek
London, jesen 1888. godine. Vreme bolnog nesklada između najviših i najnižih slojeva društva. Vreme kada iz očaja i bede žene radničke klase masovno okreću