Tag Archives : Tekstovi za Natječaj

A šta će sad ljubav


Stojim ispred svoje zgrade, dok se potoci suza slijevaju niz moje obraze. Ruke se ne prestaju tresti. Ključ kao da ne želi u ključaonicu. Ovaj privjesak što visi na ključevima, i miluje moj dlan je jedino što mi je ostalo od tebe. Isfrustrirana držim pogled prikovan na zemlju, jer ako dignem glavu uspomene će me pokositi nižući se kao da…

Više... »

Intervju sa ocem…


Bila je novinarka. Na zadatku većem od ijednog do sada. Najvećem, jer je životni i jer nije ni slutila gdje će je odvesti. Sara u svojoj misiji da svijetu donose najveću priču na koju su čekali. Onu o ratu devedesetih ispričane iz redova onih koji su bili na frontu. Onih koji su gledali kako im kolege ginu, kako se krv…

Više... »

O jeseni…


Evo ih. Stigle su. Kiša. Jesen. Hladnije vrijeme pred nama. Poslastice su to koje su nas zatekle na kopnu zadnjih dana. Poslastice? Ha? Fuj. Zašto voljeti jesen i čemu se veseliti u razdoblju kad sunca često puta manjka, kad hladnoća prodire u kosti i kad nam ni trovremenski taft katkad ne može pomoći očuvati frizuru? Jesmo li sposobni zavoljeti je…

Više... »

Sutra je novi dan…


Otvorila je vrata i izašla. Unutra je bilo jako zagušljivo, već se pomalo gušila i godio joj je friški zrak. Duboko je udahnula da razbistri i sabere misli i osjećaje. Stajala je tako neko vrijeme i disala duboko. Postajalo je hladnije i razmišljala je vratiti se unutra kad je začula korake kako joj se približavaju. Nije se okretala, bila je…

Više... »

Izgubljeni prijatelj…


„Znam da sam ti pisala jučer, ali prosto imam neki nalet da ti pišem. Kada čovjek dublje i bolje razmisli, čemu uopšte svi mi težimo? Na kraju svi završimo isto. Kao porodični i poslovni ljudi, sa svim snovima koje smo htjeli ostvariti, zaboravljenim tamo negdje. To je najtužnije. Život svakog čovjeka se svodi na isto. Svaki dan isti, sve je…

Više... »

Bijelo srce


Nikada nisam razumio žene i zato sam, unatoč povremenim vezama, samac. Kada bolje razmislim, samo sam jednom zavolio. Nju. Od svih tih boginja na Zemlji, koje su mi obilježile život, iskreno sam privolio najkompliciraniju. Bila je čudljive naravi, i zapravo, tek sada uviđam, sasvim drugačija od mene. Znala je reći, s neopisivim sjajem u licu i dječjim zanosom: – Nas…

Više... »

Allons-y!


Da vas probudi kucanje na vratima, i to ni manje ni više nego u tri ujutro, da ih otvorite, a da ispred vas stoji čovjek sa zelenim šeširom koji nikad nije bio u modi niti će ikada biti i kaže vam-ne, naredi vam da se isti tren obučete, pa vam još i prigovori jer “zašto, pobogu, niste već odjeveni?”, a…

Više... »

Kišni ljudi


Pljuštalo je od jutra. Umjesto da dopustim da mi kiša u startu pokvari dan, odlučim obući svoje nove gumene čizmice koje sam dobila na poklon. Niskih sara, tamnoplave s bijelim točkicama i satenskom mašnom s prednje strane. Netipične za mene, ali naprosto neodoljive. Obula sam ih na svoju, kao i uvijek, tamnu kombinaciju i izašla van. Krenula sam do knjižnice,…

Više... »

Biti prihvaćen u društvo kretena nije nagrada


Šta sam sve naučila do tridesete? Mnogo. Previše. A, opet nedovoljno da bih znala sve. Naučila sam kako da suze pretvorim u smijeh. Kako da uspavam strah. Kako da budem sama sa sobom i da se ne plašim svojih misli. Naučila sam kako se živi bez oca. Ta me lekcija naučila da se može preživjeti bez svakoga i da je…

Više... »

Iskoristi priliku


Koliko je život dragocen shvatimo tek kad počnemo da ga gubimo. Tada osetimo šta smo sve propustili, za šta sve nismo imali vremena. A, nekad čak i po koja suza okvasi umorno i ubledelo lice. I sad bi sve dali da vratimo ono vreme. Da izdvojiš vreme za kafu s drugaricama, da pojedeš onaj slasan kolač koji stalno merkaš u…

Više... »

U vrtlogu svakodnevice…


Ljudi vole da im pričaš bajke. I da im bacaš prašinu u lice. Serviraj im bogato ukrašenu košaru šarenih laži, šarenih i bljeskajućih poput pikula na dječjem igralištu. Sve će ih smazati, progutati u slast i zadovoljno svoja gladna usta obrisati rukavom cerekajući se luđački od sreće i zadovoljstva. Daj im senzaciju! Zaslijepi ih lažnom ljepotom! Izmisli za njih nešto…

Više... »

Jedna priča o psu…


Saginjem se i stavljam povodac na njegovu ogrlicu. Taj automatski pokret koji ponavljam već godinama, ostaje usamljen bez svog prirodnog odgovora. Uzalud očekujem da će njegov kitnjasti rep poletjeti kroz zrak kao zastavica, a njegovo mahanje učiniti da osjetim lagano milovanje zraka na obrazu. Zrak ostaje lebdjeti u prostoriji kao i do sad, njegovo mirno postojanje ne narušavam čak ni…

Više... »

Grad duhova


Dnevno svjetlo jenjavalo je pod nadolazećom tminom. Za radnim stolom pored prozora, David je radio na maketi, naprežući oči u polumraku. Protekle dvije sedmice istraživao je kako je grad izgledao prije Velike apokalipse. Uz pomoć satelitskih snimaka i starih mapa sačinio je skicu koju je planirao pretvoriti u maketu. Podlogu za gradsku infrastrukturu sačinio je od hrastovine, uglačane i ofarbane…

Više... »

Šegrtovanje


„Sutra se okupaj i obuci čistu odeću“, rekao je ranije te večeri majstor Milutin. Radojko ga je poslušao bez pogovora  i vrlo se temeljno okupao. Jedine čiste pantalone i košulju uredno je stavio na stolicu pored kreveta. Od uzbuđenja, nikako nije mogao da zaspi. Šta god radio, san mu nije dolazio na oči. Radojko je kraj I svetskog rata dočekao…

Više... »

Oproštajno pismo


Nekada nismo ništa morali reći, tišina je bila ta koja je rekla sve umjesto nas. Voljeli smo se. Svako jutro prije nego bih ustala, ostavljao si mi ružu na svom jastuku, a u kuhinji doručak pravljen s ljubavlju. Onako snena gledala bih te kako čitaš novine i šalješ mi poljubac preko stola. Koliko puta si znao prišuljat’ mi se s…

Više... »

Ljubavne avanture prosečne Ženke- ritual udvaranja za uvaliti se


MUŽJAK: nabildani zaposleni primerak vrste spreman za udaju ŽENKA: debeljuškasti primerak, dehidriran i uglavnom iznenađen MESTO: konzervativno, po izboru MUŽJAK primećuje ŽENKU, aktivira kučeći pogled i prilazi. ŽENKA trepće, ne zna šta je snašlo. M: Izvini, mi smo se upoznali pre par dana, da li se sećaš kako se zovem? Ž: Zoran P.? M: Ne, to je drugar koji je…

Više... »

Miris tvoje zemlje…


Nekad mislim, drago mi što si otišla prije. Prije svega ovoga što se zove cunami u pripremi. Sve će da ode u helać (op.a. propast), kažem ti. Sve je gore i gore, manje ljepote, mira, sreće. Svega manjka. U nadi da će cunami zaspati i mi liježemo u krevete pune nesanica. U nadi da će mir svoje žile pružiti svijetom ostajemo…

Više... »

Utvara


Jesen ’83. Kiša polagano pada, a ja već punih sat vremena promrzla sjedim na hladnoj drvenoj klupici nedaleko od kolodvora. Jesen je ove godine bila hladnija nego inače ili mi se pak samo pričinjavalo. Sivi tmurni oblaci rasprostrli su se iznad grada i time uspjeli upotpuniti već dugo prisutnu monotoniju. Dok se vjetar dječački igrao mojom kovrdžavom plavom kosom, pozorno…

Više... »