Život

Biti žena…

Dnevna doza pizdarija
Ujutro fulam pastu za zube i stisnem si na četkicu nešto što tamo ne spada. Odvratno! Četkica je završila u smeću.Obučem se, izađem na dvorište pa očistim od snijega pogrešan auto. Glupača! Dođem u ured, a tamo čeka na stolu primamljiva šalica tople kave. Nagnem halapljivo, a kava bez trunčice šećera. Nema ni zrnca! Stisnuo mi se želudac u kuglu istog trena. Od te gorčine odvezale su mi se i vezice na cipelama.

Sjednem i bojažljivo gledam prema olovci. Bojim se da me sad ona ne ubode, kako je počelo.
U podne, pomislim- ha, preživjela sam pola dana. Dobro je! Možda taj dan i nije tako loš?!
Međutim, ipak je bio loš, bez obzira što ja to nisam željela prihvatiti. Žestoko sam se borila, ali zabadava. Tako nekako bude i s ljudima. Kad pružim ruku i pozdravim se, odmah znam kakva je situacija, ali ne želim prihvatiti da su poneki ljudiloši, baš kao i neki dani. Jednostavno, ne prihvaćam. K’o mi šta može?! Ja znam da u svakom stvoru, kao i u svakom danu ima nešto dobro. Baš to, tu malu zericu dobrote tražim i uvijek nađem. Dobro, možda ne baš uvijek, ali zanemariv je broj onih koji nemaju baš ni to malo zrnce.
Zapravo, zabavlja me kad imam priliku neku nakaradnu i zlobnu osobu pogledati ravno u oči i toplo i dobrodušno senasmiješiti. Fora mi je kad vidim da je pripremljena na odjeb jer zna da ga zaslužuje, a onda dobije onu facu koja ništa ne govori o stanju mojih živaca uz dobronamjerno “može, može samo izvoli”.
To je dobro jednako kao i skok u more kad je vani zvizdan.
To njihovo meškoljenje i premještanje s noge na nogu je božanstveno. Vrijedi svakog truda, a nadam se i da ih natjera da se zamisle nad svojim postupcima.

its-hard-to-be-a-woman-jai-krishna-ponnappan
Eto… jesam li vam već rekla da je lijepo biti žena?

 

Viktorija Herak

Komentari

Neki baner