Cafe

Crtica u mislima…

“Ali, ali ja ti više nemam što dati…pružiti!” vikala je otimajući se iz njegovog zagrljaja. Sviđao joj se…jako…čak i previše, ali nije si mogla dozvoliti još jednu pogrešku. Bila je već tako slaba…umorna i prazna…
Bio je uporan, znao je kako se ona osjeća i bio je u takvoj situaciji više puta. Uvijek je odustajao ali ne i ovaj puta. Ovaj puta je znao da ne smije odustati radi nje, i radi sebe.
Ona je sasvim slučajno “ušetala” u njegov život…vrckava, vesela, pomalo gruba i bučna ali velikog srca i puna ljubavi. Samo ona to nije znala, nije vjerovala. Smatrala je da je sve “ispucala” na one “krive”…
Nije joj bilo ni do veze ni do ljubavi…samo je htjela svoj mir…
Odbila je i bolje od njega, ljepše…al..on…bilo je nešto neobično kod njega. Da, privlačio ju je strahovito. No ona nije željela da se opet izgubi u vrtlogu strasti i izađe ošamućena.
Čvrsto ju je primio, pogledao u oči i rekao: “Mala, kada vidim beznadan slučaj ja se okrećem i odlazim! Ti, ti si nešto posebno i jedinstveno i ne, neću te pustiti. Prijeti mi se murijom, izbjegavaj me al kažem ti da ne odustajem.”
Popustila je, pognula glavu i teško uzdahnula dok su joj se suze kotrljale niz vruće lice…bile su tako hladne…tako čiste…tako…olakšavajuće…
Primio ju je za njene obraze, poljubio u čelo i rekao:” Pomoći ću ti, obećajem, dokazat ću ti da nisam kao ostali. Neću pobjeći, neću se duriti, neću te vući za nos…daj mi priliku.”
Riječi su bile toliko nježne, iskrene i tople. Ne samo neka pusta obećanja koje je navikla slušati.

sand-1229591_960_720
Od tog dana samo se prepustila…dozvolila si je da bude sretna…i nikada nije požalila…

B.

Komentari

Neki baner

LEAVE A RESPONSE

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ova web-stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.