Život

Razvod…

Ne znam ništa o njemu… a upravo se dešava… Oduvijek sam govorila, udat ću se samo jednom i nikad više… i neću se nikad rastati… ali eto, nikad ne reci nikad. Teško je, donijeti takvu odluku. Dugo sam razmišljala o njoj. I nije bilo lako. Još uvijek nije lako. Ali tješim se da će sve jednom proći, mora… Doći će dan kad ću od jutra imati osmijeh na licu i biti istinski sretna bez razloga, a opet radi njih tisuću.

teddy-bear-440498_960_720

Prošlo je…

5 godina… suza, ne prospavanih noći, svađa, vrijeđanja… godinu dana sam si dala za zadatak napraviti sve, ali baš sve da uspijemo… samo da sam otkrila “tajnu” formulu… ali nažalost nisam… dali je to moj propust ili njegov, sada je ne bitno… oboje smo jednako krivi za sve.

Dvije princeze, radi njih sam se najviše trudila ali i radi njih odlučila otići. Nisam željela da pamte odrastanje uz mamu koja plače jer ju “boli” glava… prošlo je malo više od godinu i po… i dugo me mučilo dali sam ispravno odlučila?! Nije laka odluka bila, osuđivala sam se i krivila dobrih godinu dana. Dozvolila sam mu da me vrijeđa da me ponižava i psihički ubi u pojam. Godinu dana… nakon toga, skupila sam sve svoje komadiće… sve propale snove o sretnoj obitelji… sve svoje emocije. Sagradila sam ispočetka sebe, to što sam danas. Ponosna sam na sebe ustvari. Danas sam sretna, ne plačem. Da psihički i emotivno se pripremam, da će me jednog dana princeze osuđivati, kriviti, da će odrastati drugačije od drugih. Ali odrast će.. .jednog dana. Ispričat ću im priču i svoje razloge… možda tek u njihovim dvadesetim ili tridesetim… onda kad će htjeti čuti i kad će biti spremne.

Ne nikad me nije udario, nije dolazio doma pijan… sve što je napravio i rekao bilo je u trijeznom stanju. Možda je zato boljelo više.

Hvala mu, bez toga ne bi upoznala sebe niti znala koliko sam jaka. Ne bi bila to što sam danas. Danas me baš briga sto će neko misliti ili reći o meni. “Prožvakala” sam najgore… rekao je sve i više od tog, ne može mi više nitko reći nešto što nisam čula ili čime me nije “počastio”…

Danas se ne bojim osuđivanja, optužujućih pogleda, ružnih rijeci… danas mi to sve pomaže da rastem. Iz dana u dan, da budem bolja osoba… da poklonim osmijeh na svaku ružnu riječ… jer ne može mi više ništa. Više ne boli. Ne nije gotovo, to njegovo ponašanje. I pitanje kad će bit? Al’ nije ni bitno… svakim “udarcem” sam jača…

Tara

Komentari

Neki baner