Cafe

Spavalica…

Spavaš. Polako i skoro nečujno podižem se na laktove i primaknem se još malo bliže tebi. Navučem prekrivač preko tvojih predivnih golih ramena i grudi, iako mi pogled ostaje ispod. Toliko te volim gledati i prsti mi svrbe od želje da te dodirnem, ali ipak briga je ispred toga, pa te pokrivam da ne ozebeš i puštam te da spavaš…

couple-731890_960_720

Tako si savršen, predivan. Pluća ti se polako podižu i spuštaju, izraz lica ti je miran i spokojan, oči sklopljene. Moje predivne plave oči sada sanjaju neki lijep san, čini mi se. Usne su ti blago rastvorene pa se saginjem i ostavljam nježni poljubac na njima. Mekane, pune i predivne. Ti se promeškoljiš, okrećeš se ka meni, te me u snu, tražiš rukama po krevetu. To mi izaziva osmijeh, i ja se spuštam na tvoje grudi, tu ispod vrata, na svoje mjesto, i ti se osjetivši me, ponovo umiruješ i spavaš.

To me ispunjava neopisivom srećom. To što me i u snu tražiš.

Ako se pomjerim, odmah instinktivno me hvataš rukama u još jači zagrljaj. Ne daš da ti pobjegnem. A ja, od silne sreće ne mogu da spavam. Ne mogu da te ne gledam. Pridižem se, i povlačim te na svoje grudi. Ti me samo obgrliš i namjestiš glavu ne budeći se. To mi daje priliku da te posmatram, da te gledam koliko mi srce želi. Rukom ti milujem lijepo lice, brojeći koliko imaš madeža. Svaki poljubim i pomilujem ponaosob.

Tako si nježan dok spavaš, te oštre crte lica su nekako mile, a ti takav sav uspavan si mi poput kakvog djetešceta koje se izigralo pa zaspalo u majčinom krilu. Od tvoje težine na sebi skoro da ne mogu da dišem ali nije važno, važno je da si u mom zagrljaju i da mogu da te čuvam.

Ljubim te. U čelo, u nos, u obraz, jedan pa drugi, u vrh nosa…

Prislanjam svoje lice na tvoje i tako ga držim i slušam kako dišeš. Na svaki drugi zvuk se trgnem spremna iznapadati svakoga tko bi htio da te probudi i makne odatle. Kao da znaš da neko pazi na tebe, sav se prepuštaš, miran, spokojan i tako nekako zadovoljan. U grudima mi srce buja. Od ljubavi koja je svakim danom sve veća i veća, od sreće što si tu, što si takav sa mnom. Nekakav nagon da te zaštitim se javlja i ja te jače grlim, čvrsto dajući obećanje tebi u snu i sebi u javi da ću te čuvati od svega.

Da ne dam na tebe. Nikada, nikome. Tiho ti šapućem da te volim i spuštam usne na tvoje čelo. Budiš se, i osmjehuješ tim prelijepim usnama. Ja te gledam i shvaćam da u životu ljepši prizor nisam vidjela. „Jutro spavalice“- kažem ti. „Jutro princezo“- uzvraćaš i podižeš glavu tražeći moje usne. I tako spojenih usana i isprepletenih tijela dočekujemo naše savršeno jutro…

Aleksandra

Komentari

Neki baner