Razmišljanja

Ostavi trag…

Ne umori se čovjek od teškog rada, umori se od teških misli. Mozak je taj koji koordinira sa svim, umori psihu… nećeš imati snage ni u rukama. Nije to nikakva tajna niti kakva misterija, u pitanju je vrlo jednostavna filozofija.

Aleks

Ne može biti jednostavnija samo ako je naučiš shvatati i razumjeti. Ako to želiš. Problem je što su ljudi sujetni i previše zaokupljeni sami sobom da često zaboravljaju neke više ciljeve i sve što bi trebalo da im bude bitno i važno. Svi smo mi samo ljudi. Samo neke nebitne jedinke koje će izvjestan vremenski period da budu prisutne na ovom svijetu i onda da nestanu. Jer…

Sve jednom nestane, sve se mijenja, sve je fleksibilno i ništa nije važno. MI nismo važni. Ono što je bitno i što je važno je da dok smo ovdje, kad već jesmo, treba da iskoristimo tu priliku koju imamo i proživimo. Da uzmemo taj život koji nam je dat, da ga imamo koliko god nam je dozvoljeno. Treba da volimo. Treba da patimo, da se smijemo i plačemo, da se predamo i da budemo ti, kojima će se neko drugi predati. To je smisao života. Biti nečiji, pripadati nekome. Imati nešto svoje i nekoga svog. Čemu sve ako si sam? Postojat ćeš, bit ćeš, i nestat ćeš. Zato ostavi trag.

Neka se zna da si jednom koračao ovom zemljom. Da si postojao. Potrudi se biti neko ko je vrijedan pamćenja, neko koga će se svi rado prisjećati i kada te jednom ne bude bilo. I piši, jer riječ ostaje živjeti mnogo duže od čovjeka. Ona je tvoje utjelovljenje, tvoja forma i tvoj oblik, sve ono što si ti bio i što ćeš biti. Piši jer tvoja duša ostaje živa u svakom slovu koje ostaviš za sobom. Imaš jedan život, i samo jednu priliku. Potrudi se da ispuniš svoje snove, i upamti, na kraju čovjek se ne kaje zbog nečega što je uradio već zbog onoga šta nije.

Aleksandra

[email protected]

Komentari

Neki baner