Život

Guska…

Drage moje žene, baš sam  neki dan bila sa jednom prijateljicom na kafi, djevojka mojih godina, taman napunila 23. Prosječno lijepa, zgođušna, dotjerana po poslednjim trendovima, stvarno ima čovjek šta vidjeti kad je pogleda. I tako nas smo se dve raspričale pijući tu svoju kafu, da bi ona spomenula slučajno kako ne zna šta će danas da jede.

koka

Nasmijala sam joj se, jer je naravno nisam shvatila na prvu šta je to ona htjela da mi kaže. Naime, taj dan, mama joj nije bila kod kuće, te su ona i njezina 3 godine starija sestra „osuđene“ jedna na drugu da se snađu šta će da jedu. I tako nabraja ona gdje bi mogla da ide da jede, šta bi to mogla, no nije nešto pri parama, i ja je onako gledam, posmatram, razmišljam se, Bože Sanja, što li te je lupilo po glavi. „Pa dobro, ne moraš jesti u gradu, što sebi nešto ne spremite“? Pogledala me je kao da sam joj upravo rekla da želim operaciju prilikom koje bi mi umjesto moje stavili glavu konja. „Ja nešto da spremim“? „Pa da, što da ne, ti ili tvoja Vanja“. „Ja u životu nikad kuhinji prišla nisam“.

Najednom je preblijedila, naiskap popila čašu vode što je cijelo vrijeme netaknuta ispred nje stajala. „Čekaj, kako to misliš nikad nisi prišla kuhinji?“ „Nikad u svom životu“. Prvo sam je nekoliko minuta bez riječi posmatrala, zatim sa se grohotom počela smijati, a onda se opet uozbiljila i gledala u svoju dragu prijateljicu razmišljajući kakav je idiot. „Pa sigurno znaš bilo šta“. Razmišljala je, valjda prebirala nešto po svojoj glavi, a onda sva ponosna izjavila kako zna isjeći krastavce i paradajz. Gledala sam je sa nevjericom. „Jel ti to mene zajebavaš?“. „Kako to misliš jel te zajebavam, kažem ti lijepo šta znam“. „Dobro znaš li skuvati hrenovke, jaja, ispeći jaje na oko, tu nema nikakve mudrosti?“. „A otkud bih ja to znala“?

I tako smo došle do zaključka da je moja Sanja idiot. Pravi pravcati idiot koji ne zna ni jaje ispeći. „Dobro, ti si idiot, a šta je sa tvojom sestrom?“ „Aaaaa  ona je još gora! Ona ne zna ni salatu isjeći“. E, blago vašoj majci.  Ima idiota, i još većeg idiota. Potsjetiše me tako na onu scenu iz „Tesne kože“ kad Nikola Simić kaže svojoj ženi :„Sido, rodila si idiota. Sidooo rodila si dva idiota. Sidooo rodila si tri idiota“. Tako je i Sanjina Milana, rodila dva idiota. Sreća pa nije htjela više djece.

No, ono šta je poenta ove moje priče, koja mene je totalno izbacila iz takta je sledeća: Djevojke, sram vas bilo. Treba da se stidite, sve vi koje se možete poistovjetiti sa mojom Sanjom. Pa sramota, da vi sa toliko godina niste sposobne sebi napraviti za jesti. Pa šta da imate porodice, djecu, muževe? Čime bi ih prehranili? Zar mislite da ćete se sve udati za bogatune, koji će vas vodati po restoranima kako biste tu jele? E pa neće! Ništa od toga. Ma kako sam možete sebi dozvoliti da budete nesposobne, za Boga miloga? Ovamo napirlitane, utegnute, sređene, našminkane, a sa druge strane potpuni idioti! Još ako ste i „uredne“ kao moja Sanja, e pa blago vam.

Drage moje, morate, pobogu, morate biti sposobne brinuti se makar same o sebi. Ne zavisiti ni od koga. Ni od mame, ni od tate, ni od dečka, muža, djece, i da ne nabrajam. Sve treba da znate same. Naravno da ne treba niko da vas koristi i da vi nekome budete robovi, ali neke se stvari moraju znati. Tu nema opravdanja. Nije vas naučila mama, baba, pa naučite same!

guska

Ovo je 21. vijek, sve je dostupno u tim telefonima koji vam služe samo za dopisivanja i kojekakve gluposti. Ne dozvolite sebi da budete glupave guske, nesposobne obične hrenovke da skuhaju. I ne samo to. Morate da radite na sebi. Da se usavršavate, da radite na svom mentalnom zdravlju i inteligenciji. Da vam dani ne prolaze samo u ispijanju silnih kafa i trač partijama, već da se bacite na pokoju dobro knjigu i tako usavršite vokabular. Ili učite strane jezike, učite raditi na računaru, položite vozački i šta ja znam šta sve već ne. Završite fakultet, nađite posao, da ne zavisite ni od koga.

Da budete svoje. Da sutra ne mislite hoćete li od muža dobiti novac kako biste sebi veša kupile ili nećete. Hej, ovo je stvarni svijet. Ovo nije priča za djevojčice i vi niste nikakve princeze na zrnu graška koje će do kraja života mama tetošiti. Budite se, i počnite raditi na sebi. Ne budite guske.

 

Aleksandra

[email protected]

Komentari

Neki baner