Razmišljanja

Veza bez obaveza…

Nekad sam bila jedna od onih kojima je život bez stalnog kretanja bio nezamisliv. Onda sam malo ušla u konflikt sa životom i promjenila neke navike, bar ih smanjila, ali sam većinu zadržala. Sem mnogo ljudi oko sebe i mnogo kretanja. U biti, jednostavno je, shvatila sam kako neke samoće znaju biti lijepe. Ali nekad kršim pravilo, mada sam sebi znala da kažem mnogo puta da neke kafe nikada neće biti popijene. Eto, jedna od takvih je popijena juče.

I tako ja dođem u društvo sve “finih” cura, a ja kakva jesam nikako da nađem zajednički jezik. Ne pitajte me od kud tu, kažem zalutala. Ali stvar je u tome što ih sve poznajem još kad smo sve skupa bile djeca, znam im navike, znam gdje izlaze i s kim. Ne zato što želim, nego što se svi krećemo u krugu od 3 kilometra, kad sve zbrojiš. Znači, nemoguće je ne znati. Osim toga, kafe komšinica su toliko nabijene informacijama da sve znaš i kad ne izađeš iz kuće. Što je moj čest slučaj. Samo da i njih još otkažem i super.

love-1216595_1920

Uglavnom, to su cure koje ne piju (nisam znala da bolujem od kroničnog slijepila), ne puše, (ali ništa, cigare zato što je to spaljivanje novca, “travu” jer je to droga, od nje ideš u komuni, a ni…khm, jer im se gadi). A ja se kontam, kako to da nam se Djevica vratila, i to puta tri!? Kako to da je ranije nisam prepoznala!? Pa pređemo mi i tu temu ljubavi, sve su nažalost same, već duže od godinu i sve su još uvijek vjerne bivšima. Niti jedna ne voli sex, ali eto njihovi bivši su voljeli, pa su se bojale da ih zbog toga ne napuste. One više vole da se pokažu u nekom lokalu, da svi vide kako one imaju ljubav svog života, nego neku privatnu atmosferu, s večerom i svijećama, mnogo nježnosti, ljubavi i sexa. Veze bez obaveza? Ma nema šanse. E tu ja još jednom ispadam ona grozna, nemoralna žena koja je od bivšeg pustila nekog muškarca da joj uđe u život. Onako, periodično, po potrebi i bez zakulisnih igara. Bez bola i laži. Direktno. Kako kažu, kao u američim filmovima kad žena ne može bez sexa. Još se i zacrvenih, jer mislila sam da sam dokazala sebi da mogu.

Šta je loše u vezi bez obaveze? Šta je to loše u sexu? Šta je loše u muškarcima? Šta je loše u tome ako nađeš nekoga ko ti u jednom segmentu veze odgovara, a u drugom ne? Ili jednostavno nisi spremna za drugi? Je li bolje prebacivati se s muškarca na muškarca, a praviti se kako mrziš sex i pričati priče koje su prije 30 godina izašle iz trenda, kako su probale čari samo jednog muškarca i to dva puta? I znaju da je baš to taj i najbolji. Ispade da nisam samo slijepa i gluha, nego i glupa. Sisajući čamac progutala veslo. Naravno da sex nije najbitnija komponenta jedne veze, niti smije biti, ali isto tako nije ni nebitan. I neću i ne želim se praviti da je drugačije. Ako voliš on je jedinstvo svih onih osjećaju koje bujaju u nama i onda se stope u jedno. A ako ne voliš i tad može biti jako bitan i koristan, a to znate kad se uhvatite s osmjehom na licu dok se budite s pjesmom i lišeni stresa koji se nakupio od prošlog puta. I ne želim ga se lišiti samo zato jer je jedan kreten odlučio da mi slomi srce. Neću zato ni mrziti druge muškarce. Ne generalizujem. Nikad nisam i nikad neću. Biram istinu. Biram da kažem da je sex super i da svi muškarci nisu kreten. A priče o apstineciji o evo već tri godine ostavljam za moralne dame nek pune uši muškarcima koji to žele da slušaju. O, da li žele dok su u mislima već kod prvog pića pogledom skidali dotičnu Djevicu?!

Ponekad se zamislim da li živim u nekoj maskaradi koja nikad ne prestaje, a svi o svima znaju sve uprkos maskama. Biram da skinem masku i stvarno se predstavim da bi se znalo koga etiketirati. Jer nije floskula, istina oslobađa.

Ramiza Tibo

[email protected]

 

 

 

 

Komentari

Neki baner