Život

Dorine dosjetke :)

Dan usran da ne može biti usraniji. Moja prva jutarnja kavica, naprosto se izlila po radnom stolu, uskočila je u računski stroj, u tastaturu, u korektor, u tehničku olovku…i u sve ljepljive blokiće. Pedantno je natopila većinu papira koji su čekali da se vratim s godišnjeg odmora.

Nisam čak ni tako puno psovala… samo sam polako i temeljito sve očistila i natočila drugu kavu.
Baš mi je poslije bilo žao što sam si sama napravila sranje, jer da je netko drugi, imala bi na koga biti ljuta, a ovako- ćorak. 😛

Kroz dan se praviš da imaš amneziju a i hvata te glad (čitaj jad)… pa kad dođeš navečer natašte doma, onda to izgleda ovako:
prvo jedan sendvič,
pa još jedan mali,
malo grozda,
pa gutljaj kave, pa keksić,
sve to odmah s vrata….

Da nisu bila ulazna vrata otvorena, vjerojatno bi pojela kvaku. 😛

Onda se presvučeš i misliš da trebaš spremiti neko pristojno večernje jelo, ali ipak pojedeš ponovo sve ono gore nabrojano, ali obrnutim redom, jer sad dolaziš u kuhinju iz obrnutog smjera.
Pa šta?? To je bio, u stvari obilan i raznovrstan obrok. 🙂

Na kraju odeš vidjeti što su ti stvarale kolegice i zaviriš u Dašin svijet, da pronjuškaš što je skuhala... onako samo da skupiš ideje… za sutra 😛

Voli vas Dora

Komentari

Neki baner