Ljepota Življenja By J.

A Vi, kako ste?

“Kad umreš ti ne znaš da si umro, i nije teško tebi teško je drugima. Isto je kad si glup.” – Znate ovu izjavu sa FB ili twittera? Nepoznat autor. Autore, kapa dolje. Tvoj sam doživotni fan. Ako čitaš ovo (i ako si prezgodan) javi se da me oženiš.

Period mog romantizma u protekle dvije nedelje proglašavam zvanično zatvorenim. Što ste čitali o tome čitali ste. Strefila me bila izgleda venera u škorpiji, gospođica mi je zamarširala i kroz znak i podznak (škorpijski) pa sam se bila raskravila kao gušter na suncu, opaljen od emocija. Srećom, vraćam se svom blistavilu ironije i pametovanja.

Od toga koji mi je nokat pukao, do kajgane i pilećeg bijelog od kojeg ću prokvocati ne znam što bih vam prije ispričala. Konstantno sebe podsjećam da mi se kolumna zove “Ljepota življenja” i da se fokusiram, pa vam ni ne pričam pola stvari.  Ono što počeh gore od ovog Mr. Nepoznatog da citiram, ima poentu. Nego, upadam samoj sebi u riječ non-stop.

Ljudska glupost nema granice. (U ovom primjeru, Jovanina glupost nema granice.) 

joisback

Često mi se dešava da srećem poznanike, i onako me usput upitaju za neki savjet o treninzima, ishrani i izgledu. Ja do duše, uvijek odgovorim ono što ne treba. (Ne što ne mislim, nego što ne treba). Srela sam tako, drugaricu iz osnovne. “Jo, odlično izgledaš i daljee! Ja definitivno moram da smršam!”. “Što?”, čujem sebe, sa onim mojim tupim ispitivačkim pogledom, prije nego li i pogledah ženu pošeno. -“Pa….”, očigledno nepripremljena za moje pitanje, malo zastanu, zamucnu.. Kao da se pokajala što je išta pomenula.. Blago se zacrvenje. (Bravo Jovana, pitaj glupa pitanja. Ko mi je kriv što mene zaista zanima zašto želi da smrša. Misli li da će biti srećnija, i ako misli zašto već nije mršava?!) “Pogledaj me”, nastavlja, “grozno izgledam!”. “Kome?”, opet ja, pametnica! Prije same sebe odgovaram pitanjem. (Kad Jovani nešto konstatujete, Jovanin mozak automatski traži objašnjenje. Jovana ne umije da klimne glavom i nastavi jer kasni, nego mora da se objasni zašto želiš da smršaš, kome izgledaš grozno i ako mi daš odgovor koji želim da čujem jer je po meni jedini ispravan ‘Sebi’, onda te opet neću posavjetovati ili ti klimnuti glavom nego nastaviti sa pitanjima ‘A čime se hraniš?’)

“Daj” , začuh opet staru poznanicu, “jedem svašta ali što da radim? Ti znaš te stvari”. “Ja znam te stvari? A ne, nee! Ja ne znam kako izgleda kad samoj sebi izgledaš grozno, a još manje znam kako je kad pojedeš pečeno prase i pola teleta za doručak. Zašto to jedeš a hoćeš da mršaš imaš li neki problem?”. “Jedini je problem što sam debela i što ne mogu bez te hrane.” “Ne možeš? Pošteno. Onda ćeš biti debela do kraja života. Ili dok odlučiš da nećeš. Ako se odlučiš za drugu opciju, zovi negdje na kafu pa ćemo vidjeti kako da te prepolovimo”. Nasmijah se poslah poljubac i gas.

Jesam li normalna? Ispada da provociram ljude. Da im se smijem u lice, jer su sobom nezadovoljni. (Drobim sebi u bradu i hodam ulicom.) Ja sam plaćena da radim to što radim, ne plaća me niko za lekcije iz nauke o ŽIVIkakoMISLIŠ by Jovana. (Nisi kriva tješim se, upitana si za mišljenje) Ali da mi je jasno – nije. Kako hoćete jedno, a radite drugo. Hoćete da budete pilot a idete u rudnik? Možeš vala, do smrti tu kopati poletjeti nećeš. Korak jedan: Priznaj pošteno što kod sebe želiš da mijenjaš. Korak dva: Dobro razmisli zašto. (Ako je zbog nekog drugog odmah zaboravi – nije vrijedno. Ako je zbog tebe dominantno pređi na treći korak). Korak tri : Napiši plan po članovima kako da dodješ do cilja. Korak četiri: Drži se koraka tri, kao pijan plota. Kraj.

“Ko misli da može upravu je. Ko misli da ne može isto je u pravu!” (Opet citiram, nije moje samo kazem 😉 )

Teško vam je ako radite nešto što mislite da trebate. Teško će i ostati skoro nemoguće. Sizifov posao.

Izazovno vam je ako radite nešto jer istinski želite. Tad pred izazovima nećete spustiti glavu.

Ana Bučevic, jedna od onih vanvremenskih žena, jedne prilike postavila je pitanje – Što biste radili ako bi imali milione na računu? Koji bi posao izabrali ? Kao iz topa, tad sam odogovorila – pisala bih! Doživotno! Što biste radili pita Ana? Čime hranite svoju strast pitam ja? Izgovorima ili djelovanjem?

Lako znate odgovor. Ako ne radite ono što volite još uvijek se branite izgovorima. Ako ne izgledate kako želite to je samo zato jer nećete. Lično, nemam onu emociju sažaljenja za vas koji samosažaljevate sebe. Tako vam je lakše. A to što sadite krompir a čekate da niknu jagode to je do vas. Ne ubij glasnika (mene) .

P.S. I ne, ne idem okolo i govorim Vam da živite pogrešno i da slušate mene jer ja sve znam. Nego pišem kolumnu iza koje čvrsto stojim a Vi ste bogme dobrovoljno ovdje. Drž’te se muški onda 🙂

Vaša J.

[email protected]

Komentari

Neki baner