Život

Borba mene i…mene…

“Ne tjerajte ljude koji su došli da ostanu s vama i žive s vašim ožiljcima. Možda ne biste bili isti bez tih ožiljaka, možda te ljude ne biste ni sreli. Svejedno, oni nisu krivi za vaše ožiljke….”
Negdje sam ovo pročitala, i da vam kažem, baš me pogodilo. I drago mi je. Otvorilo mi je oči.

“Slušaj me, ja nisam on, ja nisam ni poput njega. Nemoj nikad, NIKAD da me uporedjuješ sa njim.”
Gledala sam ga pravo u oči, i znala sam šta hoće da mi kaže, ali nisam mogla da se natjeram da mu povjerujem. Znam, nije fer da on ispašta za tuđe greške, ali znate onu staru ‘Ko se opeče na mlijeko, i u jogurt puše…’

beyond-612464_1920

Nisu oni bili ni slični. Nisam imala razlog ni jedan da mu ne vjerujem, da sumnjam u njega. Bili su totalna suprotnost. Sve što mi je rekao, imao je i djela da to potvrdi, nije bila samo priča. Ali blokada u meni, nije mi dala da se opustim. I znala sam da griješim.

“Pusti me da ti dokažem. Pusti me da ti pokažem kako može biti. Neću te povrijediti. Obećavam..”

‘NE!’ vikao je glasić u meni.
‘Samo nemoj obećavati. Samo to ne. Kad god mi je nešto obećano, pogaženo je.’

“Slušaj me. Nemoj obećavati to. Pokušaćemo… Znam da nisi on, znam da nisi kao on. Svjesna sam svega, ali ja ne mogu protiv sebe. Mogu samo da ti kažem da ću pokušati, neću da obećavam. Obećanja su loša. Obećanja su pritisak. A to nam ne treba..”

“Meni je dovoljno..” – rekao je kroz smješak i zagrlio me najjače što je mogao.

I znate šta? Bio je u pravu, nije pogriješio. A nisam ni ja.

Iako sam čula to milion puta, nisam vjerovala u to nikad, ali nije ruža kriva ako si se ubola na jedan trn. Svaki moj ožiljak napravio me ovakvom kakva jesam. I takva mu se svidjam. I to je u redu. Sasvim je u redu.

Opustite se. Povjerujte. I vjerujte. U sebe, u ljude, u njega. Možda se ubodeš ponovo. I opet naučiš nešto. Možda bude to TO! To što si čekala i sanjala.
Možda dobiješ lekciju.
Možda ostvariš san.
Ali jedno je sigurno.
Ne možeš izgubiti.

Nevena Varsaković

[email protected]

Komentari

Neki baner