Život

Nedostajanje…

I opet mi nedostaješ. Nedostaje mi naše sve, i ovde i tamo. U našem kutku, u našoj priči. Godina dana već evo skoro prodje, godina u znaku dolazaka i odlazaka, jednog života u koferima. Opet miriše zima, opet miriše snijeg..

“Protresem staklenu kuglu sa stola

 U njoj je zaspao snijeg… “

Radujem se svakom dolasku tamo, dolasku tebi, našem novom susretu. I svaki put mi sve teže pada odlazak, povratak ovamo. Ovde gdje nemam nikog da mu prepričam dan, da se s nekim smijem. Sve je moje ostalo tamo, pored tebe. Dio po dio sam ostavljala svakim dolaskom. Ja sam ovde samo fiktivno, jer moram, ali moje misli su tamo, s tobom. Teško mi je otići od tebe svaki put, ali još ni jednom nisam čula “ostani”. Jer, znaš da bih ostala. Jednostavno ostavimo sve otvoreno, odem kao da ću opet sutra biti tu. I kad se vratim ponovo, zaista tako i bude. Nastavimo samo tamo gdje smo stali. Kao da vrijeme izmedju nije ni postojalo. Provedemo prelijepih nekoliko dana i onda bez pozdrava ja napustim grad. I dokle ćemo tako?! Evo pitam se. A pitala bih i tebe da se ne bojim da nećeš reći ono što ne želim čuti.

holding-hands-924942_1920

 

“Još uvijek navijam da se vratiš,

Tu nadu krijem od svih.

I kad posumnjaju da te slutim

Ja te sakrijem u stih.

Ljubav, samo za ljubav,

za nas,

Zastave su na vrh koplja.

Gdje god si bila do sad

U moj zagrljaj si dobro došla”

 

Čuvam sve tvoje poruke od prve do poslednje. Čitam ih da te osjetim pored sebe, kad mi nisi blizu. Vrate mi osmijeh, vrate mi tebe na tren.

 

“Kad iz ovog sna se probudim

Kao kamen me niz srce pusti”

 

Suza Gajić

 

 

Komentari

Neki baner