Život

Oprosti mi, sine…

Ti si jedino svjetlo mog surovog života, jedina svijetla tačka, jedino sunce koje me grije. Njegov jedini smisao. Ti, i samo ti mi daješ snagu da nastavljam dalje, da ne posustanem i ne odustanem od života i od sebe. Te tvoje malene okice, i ruke koje se ka meni pružaju jer u meni vide snagu, zapravo jesu moja snaga. Ni ne slutiš, jedino moje, koliko u tebi tako sitnom, sam pronašla spasa… Žao mi je što ovo pišem, još mi je žalije što tako osjećam, ali moram mili. Tvoja mama nema više onoliko snage koliko je nekada imala, i sada nije sposobna držati sve u sebi. No nisam se predala. I neću, zbog tebe.

majka-sin-ilustracija-e1460011046320

Oprosti mi sine moj. Veliku te stvar tražim, ali shvati me. Poslušaj što ću ti reći, pa sam procijeni da li to trebaš ili ne. Sam pokušaj shvatiti, jednom kad budeš bio veliki, da li sam dobro postupala. Trudila sam se da ti ne vidiš, da ne osjetiš, no ne znam koliko sam uspjela, i ja ne znam koliko znaš. Mnogo sam griješila premilo moje, mnogo sam puta prećutala kada nije trebalo, no prije nego me osudiš, znaj da sve što sam uradila, radila sam u namjeri i nadi da će to biti bolje po tebe. No neke se stvari ne mogu promijeniti ljubavi, na neke stvari se ne možeš natjerati ma koliko da to želio. Pa poslušaj…

Oprosti mi, sine, što ne volim tvoga oca. Eto, rekla sam. Ne volim ga. Ponekad ga čak i prezirem. Ponekad sebe tješim, pa kažem ne nije to tako, ipak nešto osjećam. I ne znam više ni sama što li je od toga svega istina, kad nisam više sposobna da budem realna. Zato, oprosti. Oprosti mi za svaku suzu koju sam ispustila dok si mi ti bio u stomaku, onako malen i tako daleko od ovog groznog svijeta. Oprosti mi, dušo, što sam na mahove padala u očajanje, onda kada više nisam mogla biti jaka, onda kada mi je snage ponestajalo. Oprosti, sine moj, što je tako jako boljelo, oprosti ako si i ti bol osjetio. Suze su tekle, nisam im mogla gospodariti, bol je žarila nisam je mogla kontrolisati. Mogla sam samo čvrsto stisnuti šake, u nadi da to ništa ne dolazi do tebe. Jer jedino ti, mili, jedino si ti bio važan. Ja odavno više nisam bila ja, moj je život već bio određen, ali tvoj je tek počinjao. Oprosti mi ljubavi ako si išta osjetio.

On, nije mi bio dobar, sine. Ja koja rijetko plačem, zbog njega sam mnogo puta zaplakala. Njegova je ljubav prema meni bila velika, no on nije znao sa njom da se nosi. Čini se da me je previše jako volio ako se to tako može reći. Bio je ljubomoran, bio je grub, htio me je staviti u zlatki kavez da ne vidim ništa i nikoga osim njega. Odvajao me je od svega što sam voljela, oduzeo mi sve za šta sam bila vezana, i odveo tamo gdje nikako nisam željela da budem. Voljela sam ga dušo, no on je tu ljubav ubijao. Pokušala sam da ga naučim, da mu pokažem, no nije želio vidjeti. Vremenom dobila sam samo to da sam odustala sam od sebe, odustala od mnogih snova i ideala koje sam nekada sanjala, želeći tebe da zaštitim i zadržim. I molila sam se svakoga dana Bogu da tebi bude bolji otac no što je meni muž.

Obožavao te je, znaš. Oboje je obožavao, samo nije znao da se sa tim nosi. Ja sam čuvala svoju tajnu u sebi. Nikada nije ništa posumnjao, nikada osjetio da nešto nije u redu. Nisam željela da dozvolim da gledaš brak bez ljubavi, pa sam se svim silama trudila biti tebi što bolja mama i njemu što bolja žena. No što sam ja bivala bolja, to je on postajao gori. No nema veze mili moj, jedino je bilo važno da si ti dobro.

A ti, ti si bio savršen. Ti si bio oličenje svakog moga sna, moja ljubav, moja snaga, moj život i moj smisao. Ti si bio nešto najljepše, najčistije i najbolje što je moglo da mi se desi. I nije mi žao zbog svega što sam prošla, jer kad vidim te tvoje malene nasmiješene usnice i te vesele okice, sve prestane da boli. I još nešto te molim dušo, da mi oprostiš. Ovo je najteže od svega, moj najveći grijeh koji čuvam u sebi. Sve ove godine, u srcu sam čuvala drugog čovjeka. Oprosti mi zbog toga. Ti nikada za njega nisi čuo, nikada ga vidio, nikada volio i upoznao, ali sve ove godine ja sam ga voljela. Boljelo je gledati te kako ne ličiš na njega, boljelo je biti sam sa nekim, boljelo je što mi nije bilo suđeno da te rodim njemu. No to nije više važno, prošlo je.

Vidiš mili, život je surov. Nešto ti oduzme da bi nešto dao. Tako je meni oduzeo njega da bi mi pružio tebe, i ja sam mu do neba zahvalna. Jer ti si, ljubavi mamina, sve što ja želim od ovoga svijeta, od ovog vremena i ovog života. Ljubav mi ne treba ničija do tvoja. Zagrljaj mi ne treba ničiji do tvoj.

Oprosti mi ljubavi moja još jednom, što ga ne volim. Bar ne onoliko koliko bih trebala voljeti oca svoga djeteta. No ti moraš, ti moraš da ga voliš i moraš i njega da naučiš kako da voli.

Ti to možeš. Imaš u sebi dovoljno moje snage, dovoljno svega da to uspiješ. Možda, ako ga naučiš, možda ga i ja ponovo zavolim. I preklinjem te, sine, nemoj da budeš kao on. To je poraz koji ne bih podnijela. A mama će da te čuva, da te brani od svih i od svega i da ponovo, svaki put stavi svoju sreću u propast samo da bi ti bio srećan, sine. Jer jedino ti, ti si mi bitan…

Anonimno

Komentari

Neki baner