Razmišljanja

Oprosti što nisam kao ti…

Oprosti što nisam kao ti. Oprosti. Oprosti što sam odgojena drugčije i što po tebi nisam dovoljno dobra. Oprosti što nemam najskuplje komadiće robe i što me baš briga. Oprosti što me je mama učila da mogu sve sama i da vrijedim kao ti iako imaš “tolko para da me moš kupit kad očeš”.

Oprosti što mi novac ne znači ništa i što ne trčim za tobom. Oduvijek sam ti čudna, znam. Čudna sam i tvom društvu i tvojim starcima. Ma ne samo čudna nego odvratna i umišljena plus sve to još i glupa. Svejedno, neću ti se poklonit. Neću trčati za tobom, odmjeravaj me koliko god želiš.

Slobodno reci da se “ne znam obući” i da su mi “štikle iz babinog vremena”. Primjetila sam i ja tu tvoju drečavu, ljubičastu trenirku i te čizme koje ti uopće ne idu ni uz trenirku niti uz karakter. Problem je što i dalje neću komentirat jer me boli briga što je tko obukao. Primjetila sam i da si preloša kopija Kim Kardashian ali opet, to je tvoj problem. Mislim kad bi te Kim vidjela, bio bi i njen. Valjda bi joj bila muka jer ima tolko lošeg učenika.

Svejedno to i dalje nije moj problem.

Zato oprosti, no, i dalje mi nisi zanimljiva. Znam ja da tvoj stari ima toliko para da će ti i diplomu kupit, a kasnije brak i posao. Znam ja da će tvoj život izvana djelovati savršeno jer kod nas novac ipak određuje sve. Jednako tako znam da opet se ne bih mijenjala. Lagala bi kad bi rekla da ponekada ne poželim tako jednostavan život u kojem dobiješ sve namješteno i sređeno, ali u suštini – ne, hvala.

Znam ja da ti imaš veliko društvo i svi ti se dive. Znam isto tako da si usamljena i da nisi sretna koliko pokazuješ. Znam isto tako da se nemaš kome povjeriti jer čitav tvoj život je laž. Tvoja sreća je laž, tvoje društvo je laž. Tvoj dečko je laž, tvoje ocjene, diploma i budući posao. Sve je laž. I plišana trenirka je laž. I tvojim frendicama je očajna, ali te lažu. Hmm, znam da ne voliš čitati, no molim te pročiraj “Carevo novo ruho”, nije duga, taman za tebe priča. Shvatit ćeš istinu o trenirki.

Oprosti što nisam kao ti. Oprosti i što sam ti ovo rekla.

Pravit ćemo se i dalje blesave kada se usput sretnemo. Ti ćeš me odmjeriti, a ja ću se čuditi tvojoj žutoj (ne plavoj, doslovno tako žutoj boji da je i Sunce ljubomorno) kosi koju ćeš svezati u pundžu i koja je full neuredna. Naravno da će svi reći da si ju tako dobro napravila, dok bi meni komentirali da se ne znam ni počešljati. #odvratnoooo.

No, svejedno draga moja, oprosti ali opet se ne bih mjenjala s tobom.

Oprosti što sam odgojena da idem težim ali na kraju sretnijim putem. Oprosti što sam toliko drugačija od standarda koja ti i tvoje bff postavljate. Oprosti što nisam tolko “lijepa” kao vi i što nisam ljubomorna. Oprosti što vas i ne primjećujem. Oprosti što razmišljam svojom glavom i što su moji prioriteti drugčiji. Oprosti što znam o svemu više od tebe osim u tračanju. Oprosti što jedem pizzu dok ti brojiš kalorije svako 5 minuta. Zato i jesam sretnija od tebe.

Oprosti, curo, oprosti…

Josipa Milas

Komentari

Neki baner