Život

Sve što ne želim si ti…

Sve što ne želim si ti. Sve što mi ne treba je u tebi. Nisi mi potreban i nisam ti potrebna. Dva različita svijeta se ne mogu spojiti u jedan. Istok i Zapad. Sjever i Jug. To smo mi.

I ne možemo biti blizu. Suviše smo daleko. Ne možemo biti jedno. Nema te u mojim planovima. Nema te u mojim računima. I zato te molim da ideš. Okreni se i odlazi. Zatvori za sobom vrata. Dobro ih zatvori da ne čuješ moje dozivanje. Jer zvat ću te. Tražit ću te. Ne obraćaj pažnju. Ogluši se na moje povike. Jer to neću biti ja. Ja znam da mi ne trebaš. Ja te ni ne želim.

Zvat će te ovo nešto u meni što je jače od mene. Tražit će te ovo nešto što nema veze s razumom. Ništa nema veze s razumom kada si ti u pitanju. Ništa. Računam da razuma ima u tebi. Zato idi. Bježi od mene. Sve što ne želim u životu si ti. Klela sam se u život da takvog neću htjeti. Klela sam se u život da sam jača i od tvoje ljepote i od tvog šarma. Klela sam se u život, a sad drhtim. Drhtim od ovog nemira kojeg ne znam kako da se riješim. Drhtim od želje i potrebe. A ne želim te i ne trebaš mi. Neću te.

Stavljam sebi prepreke na puteve koji vode do tebe. Posipam ih svim mogućim razlozima zašto nisi za mene. Ima ih puno. I taman kada ih postavim, onda se pojaviš i tvoja pojava je dovoljan razlog da te iste puteve krčim i da svi ti razlozi padnu u vodu. A nisi za mene. I ja to znam i ti to znaš. Svi to znaju. Ali moj pogled je izgubljen. Negdje je u daljini. Traži te. Od ovog nemira u grudima ne mogu misliti. Škaklja me i boli ponekad. Boli jako. I uzalud sebi pričam. Uzalud se ubjeđujem. Uzalud se molim i nagovaram da dođem sebi. Da progledam, da se spametujem.

Uzalud je hiljadu i jedan razlog. Uzalud sve teorije o nespojivim razlikama i svjetovima. Pogled je i dalje izgubljen, a lagani osmjeh titra na usnama. Oči mi sijaju. Sijaju od pomisli na tebe. Ne trebaš mi. Život mi je dovoljno komplikovan i bez tebe. Dovoljno ispetljan.

Pusti me na miru. Idi. Nerviraš me. Nervira me tvoj glas, tvoj smijeh. Tvoja razmišljanja se kose s mojim. Tvoj svijet je drugačiji od mog. Idi, samo češ me rasplakati. Samo slomiti srce. Sve što ne želim si ti, a sve želje su stale u tebe. Mute mi razum. Zamagljuju vidike. Daju krila i režu ih.

Ti si prokletinja. Muška prokletinja zbog koje se izdaje i čovjek i Bog. Prokletinja zbog koje se pada u ambis. Prokletinja koja ubija. Zato idi. Računam na tvoj razum jer ja ga nemam. Poštedi me jer ne mogu te preživjeti. Ne u ovim godinama. Ne u ovim kasnim jesenjim danima kad sve miriše na prolaznost, kad sve miriše na kraj. Ne trebaš mi. Sve što ne želim je stalo u tebe. Kasno je za nove promašaje. Kasno za nove rizike.

Nemam ja snage za ovu igru na ledu. Osudit će me. Osudit će nas. Reći će da nismo jedno za drugo. I nismo. Zato idi. Budi razuman. Ne zbog toga što se bojim osude, što se bojim ljudi. Ja se bojim tebe. Bojim se sebe. Bojim se svoje slabosti pored tebe. Svoje nemoći. Poštedi me. Idi. Treba mi sigurnost, treba mi mirna luka.

A ti si nemir. Ti si nesanica. Ti si požuda. Ti si sve ono što želim. I sve ono što mi ne treba.

Anonimno

Svoje tekstove koje želite objaviti anonimno u našoj rubrici “Interview pod šifrom” molimo šaljite na mail: [email protected]

Komentari

Neki baner