Život

Prekrasna pjesma zlatne vuge, brzo privuče prijatelje druge…

Doista, pjesma koju je zlatna vuga Cecilija tako blagozvučno cvrkutala bijaše prekrasan dar za sve stanovnike šume, a vjetar ju je nježno prenosio do njenih najudaljenijih krajeva. Zbog njene ljepote, a i činjenice da su zimi ovakvi zvuci vrlo rijetki, pjesma nije mogla proći neopaženo. Tako su sve budne životinje dobro čule vugin pjev, a one koje su spavale utonu još dublje u svoje zimske snove. I ubrzo se kod kruškinog stabla sjate brojne šumske životinje, a jedna od njih se posebno veselila čitavoj situaciji.

»Ha! Napokon imamo priliku čuti pravu pticu pjevicu umjesto onog kreštavog djetla! Pogledajte ga samo kako kipi od bijesa! Ha, ha, ha…«

Djetlić Elvis doista nije bio sretan što umjesto sebe mora slušati nekog drugog kako pjeva, pa je jedva uspio zatomiti osjećaje. Povrh svega, najmanje mu je trebalo zadirkivanje dugouhog zeca sa zelenim očima.

»Zelenko, budi pristojan«, nježno ga upozori Srna Dora.

»Ma daj, Dora, ne možeš mi ovo uskratiti. Sad imam materijala za zafrkanciju sve do kraja zime, a možda mi inspiracija potraje i do ljeta! To je neprocjenjivo!«

»U redu«, smireno uzvrati srna, »znam sve o vašim prepirkama. Imaš pravo, daj si oduška.«

»Eto vidiš«, ponosno izjavi zec uzdižući uši. »Znao sam da ćeš shvatiti.«

Djetlić Elvis pogne glavu još niže tako da mu se sad vidjela samo crna krijesta koja je dobro skrivala njegov posramljeni pogled. Da može, vjerojatno bi se zavukao u svoju rupu u stablu i ostao u njoj tako dugo dok svi ne bi zaboravili na ovaj nemili događaj. Pa makar proveo tako i cijelu zimu.

»Ali onda«, nastavi Srna Dora razgovor sa Zelenkom, »nemoj očekivati da ćemo zajedno tražiti mrkvu u selu kad ljudi zaspu.«

»Ali to radimo svake godine!« uznemiri se zec.

»E ove godine nećemo. Ne bih te htjela uznemiravati dok smišljaš nove skečeve, potrebna ti je tišina. A neću te gnjaviti niti kasnije kad dođe vrijeme salate, kupusa, karfiola, kelja, prokulica i brokule. Sve za tvoj mir.«

Zec promijeni izraz lica i postane zabrinutiji:

»Ali to radimo svake godine!«

»Mislim da ću ove godine, kad ti već ne možeš, ići s njim!« kaže srna okrećući se prema dabru.

»S-s-s-sa mnom?!« zbuni se Dabar Hrabar.

»Da«, odgovori Dora, »upravo s tobom. Zajedno ćemo skupljati zelenje.«

»Ali to radimo svake godine!« počne urlati Zelenko. »Kako možeš ići s njim? Kakve veze ima dabar s povrćem? Pa on ždere drvo! Drvooo!!!«

»Biraj!« čvrstim glasom kaže srna zecu. »Ili vrijeđanje Elvisa ili berba sa mnom!«

»Zar ne bi moglo oboje?«

»Ne!«

»Dobro onda«, popusti zec negodujući i nakon kraćeg nećkanja nastavi: »Radije ću brati povrće s tobom.«

»Tako sam i mislila«, reče Dora. »I ispričaj se Elvisu!«

Zelenko se okrene prema djetlu:

»Oprosti kreštavče, nisam te htio uvrijediti.«

»Ma nema veze«, uzvrati Elvis podižući glavu, »danas ionako nisam u formi. Inače pjevam puno bolje od ove poletuše, vidjeti ćeš sutra.«

I taman kad je Zeko Zelenko već otvorio usta spremajući se osuti novu paljbu prema djetliću, sjeti se srnine prijetnje i ušuti. Njenom društvu se, kao i svi ostali, uvijek neizmjerno veselio, i zbog toga će morati naučiti prešutjeti neke stvari. Iako je to svakom zecu jako teško, jer oni bez razmišljanja izlanu sve što im padne napamet. A posebno Zelenko.

Srna Dora je zadovoljno gledala kako se zeko uspijeva suzdržati, dok djetlićevo samopouzdanje istovremeno raste. Još se samo okrene dabru i šapne mu u uho:

»Oprosti što sam te uplela u ovo, dragi moj Dabar Hrabar, ali to je bio jedini način da ga zaustavim. I ne brini, sve ću ti već nekako nadoknaditi.«

Dabar poprimi čudan izraz lica jedva se suzdržavajući da ne pukne od radosti i promuca nešto čudno i potpuno nerazgovjetno. Nakon toga zatvori oči i prepusti se sreći koja ga je, očito, sasvim obuzela.

»A sad vas molim«, javi se Sova Sofija sa svog drveta, »da prestanete pričati kako bi svi mogli uživati u pjesmi naše drage gošće.«

I više nitko nije rekao ni riječ.

»Hvala«, kaže sova i zajedno sa ostalima nastavi slušati pjev Zlatne Vuge Cecilije.

Sven Hrastink

[email protected]

 

Photo by zlatnavuga.wordpress.com

Komentari

Neki baner