Ljudi (NI)su stvari
Život

Bol…

Stojim gola ispod slapa bola… Mnogi stoje goli ispod slapova boli…

Ovaj bol, ova bol, riječ muškorodna, riječ ženskorodna, ali svima srodna. Poznata. Njihova. Bol je sveprisutan/sveprisutna, ma kog spola bio/bila. Bol boli. Bol najčešće stvaramo mi sami. Mi sami, nepotrebno. Ili naprotiv, najpotrebnije. Jer, bol dušu proširuje.

Stojim naga i ranjiva ispod bolnog slapa. Plačem. Pod slapom nitko ne vidi suze moga samosažaljevanja. Vide se jedino kapljice boli, njihovog upornog po meni slijevanja…

Dozvah onog koji me dozvao. Vilenjaka moga. Dozvah njegove kose duge svilene. Dok me dozivao, čule su me da ga dozivam vilenjačke uši najdivnije njegove. Vuheke, jer moj vilenjak je vilenjak prigorski. Moj anđeo sudbinski.

Dozvah njegove oči plave najbistrije. Oke najdraže. Vilenjaka moga gledam v oke, i on mene v oke gleda. U moje ljubičastije i šarenije plave no njegove bistre svjetle najplavije.

I kožu njegovu najsvileniju dozvah. Koža savršena poput njegove ne postoji više nigdje. Namilovala sam se ja koža raznih nemilo. Pa znam.

Naša priča bila je Priča s velikim P. O LJubavi s velikim LJ. Ali… Bila je to priča s Ali s velikim A.
Ali… LJubav s velikim LJ boljela je naveliko. Naša Priča o LJubavi bila je priča o boli. Volio me on i bolio. Sebe nije volio. Voljela ga ja i boljela. Njega s velikim V Voljela. Priča o boli postajala je sve više priča o Boli. Sve više LJubavi, sve više Boli.

Kada se bol pretvorila u Bol pa u caps lock BOL, pobjegoh od neizdržive BOLI, od neizdrživog BOLA… BOL je dobila/dobio sve rodove, brojeve, padeže… Padali smo, unatoč sve većoj već odavno caps lock LJUBAVI, u sve veću sve bolniju najbolniju BOL.

Gdje smo sada? Pod slapovima boli, svatko pod svojim. Plačem. Plače. Jer znam da me i dalje VOLI. Jer zna da ga i dalje VOLIM.

Lidija Matorić

Komentari

Neki baner