Život

Oblačenje te identifikuje…

Gledajući silne prizore, njihove ogromne bunde, ogromne ogrlice, prstenove iz srednjeg vijeka… Joj, zgrozila sam se. Uvijek, ali baš uvijek, iako nisam išla ni na kakav modni natječaj, znala sam odmjeriti težinu i napraviti balans izmedju nakita i odjeće. Moraš znati, pa pobogu, žensko si, dama, pa heej, nisi novogodišnja jelka.

Većina njih misli da će privući pažnju tim vanjskim strašilom. Vaše utegnute stražnjice mogu izgledati jako privlačno i u običnim pantalonama, a dekolte, hm, po mom mišljenju “ne mora sve biti na izvolite”, možeš obući neku košuljicu, onako, malo užu sa trendom golih ramena, jako je simpatično. Možeš sama sebi izmisliti modu koja je trend, a koja nije polugolo izdanje. Ali, mnogo njih pati od muških uzdaha, zvižduka i dobacivanja. A šta misliš šta ti govoriš o sebi kada te vide tako “otrcanu i ustvari groznu”?Vjeruj da time ne govoriš ništa lijepo, već zapravo govoriš o kratkotrajnoj površnosti. Pa valjda znaš odmjeriti tu kulturu oblačenja, pa valjda možeš pokušati obući nešto što je lijepo, a i moderno, a da samim tim nisi “poderana i nakićena”.

Joj, pa ne razumijem, iako imam samo 20 godina, oblačenje mi je i moderno i privlačno i lijepo, a i kulturno. Kultura oblačenja je bona pola tebe. Znam, trendovi odlaze i dolaze, ali ono što je okej uvijek će biti okej, imaj to na umu. I ustvari, poznajem dosta njih koje jednu cijelu platu potroše na oblačenje i onda pomislim u sebi, “tebi je dušo moja vrana popila mozak”, pa nego šta. Da istresem zadnju paru samo da bih rekla da sam nešto kupila u “Zari” ili nekoj drugoj poslovnici, ama ne pada mi na pamet! Jer, iskreno, stava sam da sve ono što je skupo nije i lijepo. Vidjela sam toliko skupih haljina, košuljica, ali džaba meni su bile bezveze. Da se ne bih pogrešno shvatila od strane šire javnosti koja će vjerovatno čitati ovaj tekst: Ne kažem da štedim na sebi, ne kažem da ću obući bilo šta, eto samo nek je jeftino, ne, zlatna sredina je bitna, i u novcima, pa samim tim i u oblačenju.

I zapravo zašto da kupujem nešto skupo, onako pošteno potrošim svaku marku, a samo zato bih se pohvalila ljudima. Pa ne živim za ljude, ne krojim odjeću prema njihovoj, živim u vlastitoj koži koja mi najbolje objasni šta to na njoj dobro i privlačno stoji. Sutra, prekosutra, za pet ili deset godina, bit ćeš majka, bit ćeš nečiji ideal, bit ćeš neko čije će stope jedno malo stvorenje pažljivo pratiti, bit ćeš jedna knjiga iz koje će to isto stvorenje pamtiti sve ono što izgovoriš, pa samim tim, pamtit će i “upijati” tvoje oblačenje, a i tvoje ponašanje! Bit’ ćeš ogledalo u kojem će se ogledati jedna mala djevojčica. Malo se osvrni oko sebe, razmisli, i zapitaj se: “Da li je zaista kultura prevaziđena, a površnost vječna?”

Lejla Salčin

Komentari

Neki baner