Razmišljanja

Dan kad vam je svega dosta….

Dođe li vama kad dan za dosta ? Dosta vam je prašine, paučine, usisavača, suđa, suđerice, veša, pegle, krpe, kuhanja, ma dosta vam je svega. Samo želite dići sve 4 u zrak i mozak na pašu. I pivce za živce u ruku….

Skupi li se u vama nekad toliko jada da bi sjeli i plakali. Imate li vi svoj dan D? Meni je danas baš takav dan. I to me povuklo da sve istresem na papir.

Probudim se ja tako ranom zorom, jer danas je ponedjeljak (a vikend je bio jako naporan jer je i subota bila radna), novi radni dan, smjena je popodne (14-22), šesta terapija na redu (da, još i to, a tek je ponedjeljak). Onako snena ni kupaonu ne vidim pogoditi, a prije toga budim kćer, da ne zaspi u školu (znam ako to ne napravim, biće belaja), jer i to je moj posao.

Navrat nanos se spremam da bus ne zbriše. Odradim terapije, trčim kući, dobro baš ne trčim, vozim se busom. Ali sve je to žurba jer već u glavi zbrajam što me sve kući čeka za napraviti prije odlaska na posao. Ni kavicu ne popijem u miru. A doručak sam naravno opet preskočila. Znam, znam, kažu doručak je najvažniji obrok u danu, ali ja si baš kontam, kako ću najprije pobrisati prašinu. Ah, pa vidi te mrvice po podu, i njih treba usisati. Sad još samo da vidim je l’ veš suh, one dvije mašine koje su se jučer oprale. Uz put ipak stignem gutnuti koji gutljaj kavice, onako s nogu… Da me glava ne boli, jer ako ne unesem bar malo kofeina, čeka me tabletica za glavu.

Pogled svrnem na sat u kuhinji, već je 11 sati. Pa kad već. Srećom ne trebam kuhati jer mi je ostalo od jučer (da i to još moram valjda bi uposlila onih 100 ruku koje nemam). Trknem van pomesti dvorište… dlaka od one moje šašavice po cijelom dvorištu. Ali što kad je volim, a linja se. Pa nije ona kriva, već majka priroda.

A u sebi kuham, jer danas mi je dan D……dan za svega mi je dosta. Od sada takav dan zovem dan D. Jer uistinu mi je svega dosta. Izvana moraš biti dobra i mila ženica, majčica, kćerkica… a u sebi vrištiš od zatvora u kojem si se našla. Dajte mi da dišem, dajte da popijem kavu u miru, da pročitam koji dio knjige, koju stignem čitati samo u busu dok idem na posao. Dajte mi malo vremena za mene.

Ma znam ja da je nama ženama to posao, da nas je Bog stvorio da budemo kućne pomoćnice. Ali… neke i nisu. Neke žene imaju partnera koji im pomaže. Možda njima ne dođe dan D. S druge strane neke žene vole posao kućanice. Neke ne idu na posao, pa si rasporede sve kroz dan. Neke su flegma na sve oko sebe, pa si ne zbrajaju u glavi – “A što još moram napraviti prije nego odem raditi?”

A tek kad dođeš na posao a dan D ti je? Pa ti sve smeta, a posla baš ono preko glave. Pa ti ništa ne ide od ruke. Samo bi sjela i vrištala, a nitko te ne čuje.

Drage moje žene, dođe li vama dan D? Dođe li vam dan kad samo želite ne raditi ništa? Kad ne želite voditi brigu oko ničega? Dođe li vam dan kad poželite isključiti sebe iz svog života i odletjeti negdje daleko, daleko, gdje nema nikoga i ničega poznatog? Tek toliko da odmorite dušu i da ste već sutradan spremne za novi skoro pa jednak dan.

Meni je eto baš danas dan D!

Kristina Jelenčić

Komentari

Neki baner