Noć, stihovi, Ivana Aleksov, APortal, Noć u kojoj se čeka
Život

Misli noćnog leptira…

Topli letnji povetarac, predvečerje, tiho jezero i nemirne noge u njemu koje se njišu, pomeraju i kvare taj savršeni mir i splet misli koje su stvorile svoj mali svet, bučne i tako žive u mojoj glavi.

Kako su tvrdoglave i pričljive te misli. Nadvikuju se i nadmudruju se. Ne zna se koja od njih ima jači karakter.

Jedne krče put nemogućim događajima, a druge su čvrsto okrenute ka realnosti i trezne me. Kažem trezne, jer razmišljanja u tom pravcu deluju jače nego alkohol. Da, to je najveći opijat. Razmišljanje o onome što bi moglo biti. Svi mi imamo periode preispitivanja, maštanja i iluzije, zar ne?

Sve barijere i sve granice se tada brišu, a avet zvana strah ostaje skrivena u nekom svom uglu realnosti. Ona skrivena iz zapećka posmatra rađanje novih ideja, stvaranje novih staza, i menjanje boja samopouzdanja čekajući momenat kada će se glasne misli utišati a realnost zavladati.

One misli za koje nema granica, oh kako su se samo razigrale. Toliko su vesele, skakutave i brze, poput nemirnog deteta. U momentu kada one poskoče čini mi se da sve mogu i da je sve moguće, izgleda mi kao da ništa nije tako teško i kao da je sve ostvarivo . Ali te nemirne misli kako brzo dodju i razlete se, tako brzo nestanu i ugase se. Mogu ih nazvati i misli noćnog leptira. Čim se dotaknu s ovim realnim, strogim i sporim mislima, sagore baš poput leptira koga očara svetlost i izdahnu.

Tako se te misli rađaju, međusobno razlikuju, rastu i razvijaju, raspravljaju i nadvikuju, i na posletku nestaju. Baš kao i živa bića zar ne?

Da li ste nekada posmatrali svoje misli na taj način?

Dragana Tišma

Komentari

Neki baner