Život

Zašto danas žene ne mogu naći pravog muškarca!?

Danas ne možeš sresti muškarca, a da si sasvim siguran da je muško. Počupane obrve, izdepilirana prsa i noge, roze košulje, bez stava. Stav nadomjeste skupim autom. Ogromnim telefonom inače mnogo većim nego njegov ego.

Džaba im.

Sve više diskutabilnih muškaraca. Sve više papuča. Sve više Dzonija Bravo. Neotesanost na izvoz. Sutra očevi, danas biće bez dlake na sebi. Izbušen gdje god može.

Nasuprot ovim diskutabilnim, imamo i one nediskutabilne koji umiru i veoma rijetko ćete ih sresti na ulici, mogućnosti jednake sretanju jednoroga, a da ne spavate. Da postoji pijaca na kojoj žene biraju muževe ili momke, vraćale bi se nezadovoljne i gore nego kada imaju menstruaciju.

Mislim da nikada gore doba i da nikada muškarci nisu bili tako daleko od pravog muškarca.

I onda se pitamo zašto se smanjuje natalitet. A kome to da žene rađaju djecu?

Zato više pribjegavaju nasilnim kamiondžijama nego nekom balavom derletu koje je tek izašlo iz kozmetičkog salona i žuri na čas plesa.

Možda su i žene krive takvoj današnjoj, nazovi, muškoj populaciji.
Mame ih samo rode i od njih prave muške princeze, neka sine ja ću, nemoj izvraćati čarape, pusti sine, ja ću pospremiti krevet. Nemoj slučajno da pustiš vodu u wc šolji poslije nužde, zašto da se mučiš, mama će to.

Jer, pobogu, tamo negdje postoji neka djevojka, po mogućnosti drvosječa.
Nije ona baš za mog sinčića, ljubi ga majka, ali vrijedna je, zna kuhati, čistiti, prati, zidati kuću, sjeći drva, sve za moju princezu (u muškom rodu), mada i rod je diskutabilan.

Biti duhovit, šarmantan, dobar, vrijedan, pametan, muževan danas nije teško, konkurencije nema.

Jedino je teško biti muško sa izraženim venama na rukama, sa dlakama po nogama, bez počupanih obrva i pirsinga u nosu.

Odu od mame i ulete u po život opasan vrtlog i tu više spasa nema.
Muška populacija je kao dinosaursi, nekada bilo sada se spominjalo. Izumrlo. Mogu se naći samo još u muzejima i enciklopedijama.

A, opet sa druge strane i mi žene smo krive svemu tome. Kažemo da nas ne poštuju dovoljno, a zašto bi?
Želimo da smo ravnopravne. Mi smo žene i imamo ista prava kao i ONI (muškarci).

‘Ajmo žene, da, da vi koje želite da budete ravnopravne recite meni da li ste spremne za borbu?
Da li ste KRALJICE ili ste tatine i mamine PRINCEZE?

Ja nešto razmišljam ovih dana da ipak želim biti princeza, ali ne da bi me neko spašavao, znam ja to i sama.

Ali želim i dalje da ja budem ta zemlja koja se osvaja, a ne da budem ratnik koji će osvajati.
Želim da mi se on prvi javi, a ne ja njemu.

Želim da mi oni otvaraju vrata, da, ONI džentlmeni.
Ja duboko u sebi vjerujem da negdje postoje dinosauri, pa ako ih ima, zašto bi onda džentlmeni izumrli, ima i njih ali ne mogu da dođu na red od vas žena koje glumite da sve možete same.

”Mogu ja sama, sama sam i rođena”… Vala ja nisam sama rođena. Rođena sam sa još 300 braće i sestara i ne mogu ništa sama osim da se našminkam i sredim.

Ja ti nisam sposobna ni sama hodati, bez da me neko drži za ruku ili da me zagrli oko struka i vrata.

Sve ti ja umijem i mogu, ali ništa ne znam.

Kada se zamažem sladoledom ili čokoladom, strpljivo čekam da me on obriše.
Jer, šta je bajka ako u njoj nema princa, a ja ti upravo želim živjeti bajku onu pravu u kojoj su svi živjeli srećno do kraja života, ali u mojoj bajci se zna ko je muško a ko žensko.

People, Boy, Chill, Couple, Date, Girl, Hands, Holding

Zna se koga boli, a ko ljubi da prođe.
Zna se ko će da grli toliko jako da se kosti pomjere.
Da mi natoči šampanjac.
Stane u najveću baru vode i prenese me da se ne isprljam.

I znate šta, nisam ja kilava ni mutava, ja možda većinu ‘muških’ poslova znam raditi bolje od njih. Znam se sama pobrinuti za svoje probleme.
Znam se tući, a bome i jezičinu pustiti kada treba.
Ali eto, dođu dani kada želim da ništa ne znam, da sam nejaka, slaba i kada se hranim njegovim dodirima, zagrljaje upijam kao sunce, a poljupci su mi najdraža hrana.

Ima tih divnih muškaraca još mnogo, ali ih teško sresti.

Ne eksponiraju se u javnosti, ne voze bijesna auta, nemaju skupe satove i dva službena telefona.

Ali imaju dušu, manire i znaju da vole.

Žene drage, takve nemojte tražiti za šankovima, popularnim klubovima i IN mjestima.
Oni ne zalaze tu.
Oni su mirni i nečujni, ali kada se ‘spazite’ oni su glasniji od oluje, vole jače od zemljotresa i poštuju vas više nego vi sebe same.

Vjerujte mi na riječ!

Marijana Paravac

Komentari

Neki baner