Aleksandra Bursać: Budi žena iz ogledala!
Cafe

Aleksandra Bursać: Budi žena iz ogledala!

Da li ste se ikada zapitali kako izgledate u očima drugih ljudi? Znam da ja vala jesam. Ne jednom. Ne dva puta. Ko zna koliko puta. Došlo je do toga da sam se mnogo “popravljala” eto da ne bi neko rekao vidi je al’ je raščupana ili vidi al’ se uflekala nego što je mene uopšte bilo briga za to. Ne krijem, što bih. Jesam. Svjesno siguno koliko i nesvjesno puta.

No, ne mogu a da ne kažem da ne žalim zbog toga. Žalim.

Željela sam da drugi misle lijepo o meni i baš mi je prijalo kad bi neko rekao nešto lijepo.  Nisam znala kako drugačije  pa sam se na neki način stalno dokazivala ljudima oko sebe i dozvolila da me njihovo odobravanje čini srećnom. No nisam bila. Ispitivala sam  sve svoje sopstvene granice, od izdržljivosti do  kojekakvog modnog stila i na kraju sam samo shvatila da sam samo sve  nesigurnija i da konstantno pomjeram neke limite koje nisam ni znala da su ikada bili tu.

Dobila sam to da takva uopšte nisam samouvjerena, da sam nezadovoljna sa sobom, da sam nesigurna i što je najgore, dobila sam to da to nisam uopšte bila ja. Ma ni nalik meni. Nije mi se dopadalo to što bi oni mogli prihvatati, ne takva verzija mene. No  mislila sam da samo ja to radim. Mislila sam da jedino ja imam problem pa sam shvatila da je problem bio samo to taj što sam jedino ja bila iskrena! Drugi su nosili raznorazne krinke.

I žive u zabludi.

Da primjetila sam, evo za ovo godina koliko imam, da su obično oni naizgled samouvjereni i jaki ljudi zapravo sušta suprotnost od toga.

Da se malo bolje izrazim, mislim oni koji hoće da izgledaju samouvjereno i koji se trude da nametnu tu svoju samouvjerenost svima oko sebe kako bi ama baš svako shvatio da su oni samouvjereni. No takve se stvari ne nameću, ne možeš nekoga ubjediti da si nešto ako ni sam u to ne vjeruješ. Možeš, možda u početku. Možeš sve do trenutka dok ne dođe do kakve aktivnije konverzacije među vama, pa pomisliš Bože kako je samo samouvjerena, kakav hod, kakva gracioznost, kakav lik!

I onda nekako se nađeš u njenom društvu a kako vrijeme odmiče ti sve manje misliš ono što si mislio. Ona više nije tako samouvjerena, i nije joj neki ni nastup a ni lik. Ona je samo bila dobro uvježban nastup, performans. Ona uopšte nije ona. Ma ne može na silu, pobogu. Nešto ili jesi ili nisi. Možda možeš postati ali tog trenutka jednostavno nisi. Ma koliko silno željela udovoljiti egu koji toliko visoko uzdižeš stvar je u tome da ćeš tako samo spustiti svoju ličnost dole. I opet nećeš biti samouvjerena.

Aleksandra Bursać: Budi žena iz ogledala!

Opet nećeš biti jaka.

Šta ćeš kad zatvoriš ta vrata? Kad skineš svu tu šminku koja je pažljivo nanešena da se upotpuni utisak ispunjene osobe? Šta kad skineš svu tu lijepu odjeću i ostaneš samo u svojoj koži? Koga ćeš onda da gledaš? Koga onda možeš da zadiviš, impresioniraš i ubjediš da si ono što nisi? Da si ono što toliko silno želiš biti u očima svih oko sebe da si i zaboravila kako učiniti da to zapravo postaneš. Ta žena u ogledalu, možeš li uopšte reći da si to ti? Možeš li je, makar pogledati ?

Strah da će te ljudi odbaciti ako upoznaju pravu tebe ne treba da te sputava, treba da ti bude cilj! Treba da se uzdigneš iznad toga svega i da svu moć nad svojim životom sakupiš i odneseš sa sobom. Treba da pružiš sebi priliku da upoznaš sebe i vidiš da li ti se dopada to što si pronašla. Ko zna, možda ti se ta žena iz ogledala dopadne mnogo više nego što očekuješ da bi mogla. Možda otkriješ da je ona baš onakva kakva bi trebala biti!

I da, upamti. Niko neće misliti da si samouvjerena ako mu to sama ne kažeš ili ne pokažeš, zato je najbolje jednostavno uvijek budi ti. I nemoj da se pitaš  šta drugi misle o tebi jer to je potpuno bezveze I nevažno. Važno je šta misliš ti. Oko tog se mišljenja ti potrudi.

Komentari

Neki baner