Nije naš problem
Usputna misao

Nije naš problem

Čudan smo mi narod. Guramo nos gdje ne treba. Zavirujemo u tuđe živote. Volimo da vidimo, da znamo. A kad treba da vidimo nešto što nije dobro. Kad naslutimo neku nevolju, neki problem, onda vješto okrećemo glavu jer nas se ne tiče. Onda pokrivamo oči. Žmirimo, jer gledamo svog posla. Nećemo da vidimo. Da znamo. Da čujemo. Jer nećemo da se zamjerimo. Nećemo da se miješamo.

Nije naš problem šta proživljava tamo neka porodica.

Neka osoba. Nije naša stvar. A kad se desi neka tragedija. Kad padne žrtva. Kad zanijemimo od užasa, onda tražimo krivca. Upiremo prstom. Okrivljujemo sve i svakog, ali ne i sebe. Ne zapitamo se da li smo mogli vidjeti nešto što nismo htjeli. Da li nam je sve vrijeme pred nosom bio užas od kojeg smo okretali glavu? Da li smo pokrivali uši dok je neko tražio pomoć? J

esmo li trebali govoriti prije, a sad šutiti? Jesmo li mogli pomoći? Spriječiti? Ne znamo. Ali znamo da nismo ni pokušali. Nismo, jer nas se nije ticalo. Nismo, jer nismo htjeli da vidimo, da čujemo. Nismo, jer imamo svojih problema. Nismo, jer živimo svoj i ne bavimo se tuđim životima.

Kako smo samo čudan narod. Čudan i licemjeran.

Ahmir, Neila, Ajlan neka vam je laka crna zemlja, anđeli.


Laka bila zemlja svoj Balkanskoj djeci, za koju smo mogli puno, ali nismo učinili ništa. 

Komentari

Neki baner