Budi dobar Deda Mraze!
Cafe

Budi dobar Deda Mraze!

Deda Mraze,

Ovo je moje prvo pismo za tebe. U životu. Ikada. Iskreno, da nije ove mame blesave, ne znam da l’ bih ga napisala. Kao da imam nekih želja, je l’ te?

Ovo je moje prvo pismo za tebe. U životu. Mada smo se sreli jednom prošle godine. Dremala sam u maminom stomaku.

O, da! Ja sam, ja sam! Sad me se sećaš!

Pa, da, malo sam se promenila. (Budi dobar, Deda Mraze, i nemoj da kažeš mami da sam već čula tu Čorbinu pesmu).

Nego. Da se vratimo na moje prvo pismo. Ova godina je bila zanimljiva kako samo prve godine u životu mogu biti. Svi pilje u tebe, jao vidi što je slatka, pu, pu, pu. Velika da poraste!

Prvo što sam zapamtila bile su tatine oči. Ogromne nekako. Da ne poveruješ kako taj čovek ume da pomeša ljubav i zabrinutost i da ti od toga bude toplo.

Onda sam išetala iz njegovog pogleda i spavala. Sve dok nisam srela mamu. Mamine oči su još bile omamljene. Da ne poveruješ kako ta žena ume da pomeša ljubav i zabrinutost i da ti od toga bude toplo. (Kasnije sam uvidela da je to naučila od tate).

Mama i tata su, kao što već i sam znaš, Aska i Žmu. Nisam pogrešila kada sam ih izabrala. Mislim da s njima i mojim željama neće biti većih problema.

Zato ti i pišem.

Vidiš. Oni su sad moji mama i tata. I stalno bi neke želje da mi ispunjavaju. Te nova jelka, visoka kao tata. Te nova knjiga, šarena kao mama. Te nova zvečka, kad mama greškom otkuva staru. Te nova kapa, kad omali ona prethodna. Te podloga za pod. Te kašičica i tanjirić za kašu.

Budi dobar, Deda Mraze, i daj vidi tamo da ’olade malo!

Nije da meni smeta. Ali stalno se, bre, nešto brinu. Ako možeš, spakuj u jedan zajednički paketić podsetnik: Volite se, blesavi ljudi, ja od vaše ljubavi rastem!

I obavezno potpiši mene da mama ne pomisli da se zbog njih gojiš TI!

Eto, tako. I budi dobar, Deda Mraze! To ti ova devojčica želi!

S ljubavlju,

Tvoja K.

Izvor: Crna Ovca

Komentari

Neki baner