Znaš, moji snovi
nemaju nikakve veze
sa Frojdovim tumačenjima,
niti s refleksijom
moje uvrnute podsvijesti.

Ponekad moji snovi
nemaju veze s tobom
niti sa mnom samom,
a uzimaju mi te
iz noći u noć
sve više i više.

I ne, nisam uplašena
što znam neke stvari
kojih se ti plašiš.

Naprimjer,
kako tišina zna biti
zastrašujuća
kada ostaneš sam s njom
ili kako nedostajanja
znaju gutati dah
onda kada se kriješ
pa me uspaničen pozoveš
i pustiš tihi glas
da podrhtava
tlo ispod mojih nogu.

A oboje znamo
koliko mi malo fali
da zaboravim na sve prepreke
i sva obećanja.

Koliko mi malo fali
da dođem,
da ti kažem
kako već odavno
moja soba nije
s pogledom na tebe,
da slažem čitav svijet
kao da ne znamo oboje
koliko zapravo nemam hrabrosti
poslije tebe
da izađem iz nje..

 

Napisala: Emsada Semić