Krećem se među ljudima
Krhkiji od grančice
Njihovi pogledi zasecaju mi se u meso
I podsećaju me gde sam i kuda idem
Kao neželjeni putokaz
Koji nisam želeo
Kao uvid u budućnost
Zle gatare
(Pro bono)
Neka hvala, stvarno nije trebalo

Krećem se među ljudima
Krhkiji od grančice
Njihovi pogledi zasecaju mi se u meso
I s vremena na vreme probude
Jedno nesigurno dete u meni
I sve mi se vrati
Neka hvala, stvarno nije trebalo

Krećem se među ljudima
Krhkiji od grančice
Njihovi pogledi zasecaju mi se u meso
I podsećaju me da visim nad ambisom
Dovoljno je da me neko blago ćušne
Neka hvala, stvarno nije potrebno

Krećem se među ljudima
Vojnik bačen u blesavo telo
Rane nosim k’o orden na grudima

Pobede sam uklesao u čelo

Foto: Pinterest

Aleksandar Vojinović

Pesnik koji iz nekog razloga sve češće sanja da postane pisac, iako diše poeziju i pomalo žali što to nije shvatio ranije. Objavljivan tu i tamo, još uvek čeka na svoju zbirku. Bloger. Osoba sa hendikepom zauvek u borbi za pravo na normalan život i protiv predrasuda. „Zbijač“ šala na sopstveni račun. Tragač za smislom. Zaljubljenik u život i umetnost. Distrofija bluz. Lovac na sunce. Jednom ću ga uloviti, verujte mi na reč. Sun, sun, sun, here it comes.