Crvena točka Popularno

Jura kod knjigovođe iliti ga biznis u ‘rvata

Jura je danas Frajer i Tip! S veliko F i veliko T! On je nekad doduše bio samo lokalni fakin s malo F i tatin sin s malo T. Kako je stasao, tako je učio od mudrih i uspješnih, pa je već u kasnim tridesetima, bio spreman postati Frajer s veliko F i Tip s veliko T.

U međuvremenu je na kavama šutio i slušao Mudrije, skupljao saznanja, malo koketirao s politikom i malo očijukao s Velikim Dečkima. Kad je bio spreman postati bizMismen, shvatio je da mu je potrebna Firma da bi zaokružio period učenja, skupljanja mudrosti i stasanja. The Firma je pokazatelj da si odrastao, sazrio i da upravo stojiš na startnoj poziciji. Tako je Jura jednog dana pokucao na vrata obližnjeg knjigovodstvenog servisa, svoje prijateljice Mirjane.

  • Dobar dan!
  • Hej, bok! Kak to da si nam ti došel?
  • Čuj, nebrem više delati jer svi hoćeju račun! Ja ti se niš ne razmem u to, pa sam te htel pitati da mi ti to sve napraviš kaj treba, da morem davati račune. Jebali ih računi!
  • Aha! Misliš ne ide više na crno?
  • Kaj na crno?! Sve platim svima! Se tak niš ne zaradim, samo pretačem iz šupljega u prazno! Čuj, a kolko bum sad još to sranje platil?
  • Koje sranje?
  • To sve kaj treba…
  • A kaj bi ti htio? Hoćeš otvoriti firmu, obrt, paušal?
  • Ne znam! Ja ne bi htel ništ, ali kad me tiraju!
  • Vidi… ako se baviš nekim poslom, u redu je da to radiš legalno! Trebaš osnovati obrt ili firmu, trebaš mi znati reći koliko procjenjuješ da bi mogao godišnje fakturirati, da li bi išao u sustav PDV-a, da li bi trebao nekoga zaposliti, da li trebaš kupiti neke strojeve, alate, auto… ima tu dosta toga o čemu trebamo razgovarati.
  • Aha… a daj mi reci, je l’ bum ja mogo onda na firmu kupiti auto? Htel bi si kupiti jedan pošteni autek, da konačno idem na more kak čovek, a ne u tom krampu!
  • Hm, auto za posao ili auto za na more?
  • Za sebe auto… mislim da bu moj moj! A da, još sam te htel pitati, kaj misliš je l’ morem i telefone prebaciti na firmu… mislim svoj, od žene, od dece i od mame? Ima tu još toga kaj bi mogel na firmu zeti… veliju da se to splati jer ne plaćaš onda PDV i porez?!
  • Jura! Ti još uopće nemaš firmu, a već razmišljaš kako ćeš ju potkradati!
  • Kak to misliš?
  • Tak! Firmu trebaš prvo osnovati, onda joj trebaš pomoći da počne funkcionirati, da stvori prihode, da ju ojačaš, da bude financijski stabilna i profitabilna. Kako si mislio kupiti sebi auto za na more? U svojoj firmi moraš raditi, isplatiti si plaću koju si zaslužio i na koju si platio doprinose i poreze, pa onda od svoje plaće možeš sebi kupiti auto za na more. Tvoja žena može dobiti telefon od tebe, ako imaš dovoljno veliku plaću da joj ga kupiš, ili si ga može kupiti sama od svoje plaće ako radi. Tvoja djeca i tvoja mama, nemaju nikakve veze s poslovanjem tvoje firme. Kužiš ti to?
  • Ne baš! Svi veliju da si sve kupiju na firmu i baš ih briga, a ti sad tu meni nekaj govoriš kaj nisam baš razmel!
  • Jura, je l’ bi bilo u redu da si direktor nekog državnog poduzeća, kupi brod na račun firme i ide s njim na godišnji?
  • Čuj, ne bi bilo u redu, ali oni svi to delaju!
  • Dobro, dobro Jura, primjer s državnim poduzećem nije bila dobra ideja!
  • Zato ja ne razmem zakaj si ja ne bi deci plaćal telefon? I mami isto? Moja mama kuha za sve nas i naziva me 300 put na dan, da gde sam i je l’ bum došel jest! Ak bu njezin telefon firma plaćala, ne bum moral ja!
Jura kod knjigovođe

Epilog:

Jura je registrirao firmu, zaposlio petero radnika koji rade i troje koji ne rade. Njegovoj mami fali nekoliko godina do mirovine, pa će ih dočekati u sinovoj firmi na poštenoj plaći.

Njegova žena je prije radila za minimalac, pa je Jura odlučio da ju zaposli kod sebe na poštenu plaću, jer je sramotno da ide raditi za tako malo novaca. Kupio auto za na more i prebacio telefone od žene, mame i djece na firmu.

Njegovih petero radnika ima jedva minimalnu plaću, firma duguje za poreze i doprinose, a plaćanje dobavljačima zapinje.

Jura sređuje vikendicu na moru na firmin račun, jer su i firma i vikendica njegovi pa mu se to čini u redu… Jura je vječito nervozan jer radnici nisu zadovoljni s plaćom, jer država stalno traži lovu i jer su mu dobavljači za vratom zbog neplaćanja.

Jura je tipičan hrvatski poduzetnik, koji proklinje državu i poreze, koji tvrdi da tri puta plaća isti PDV – jednom kad nešto kupi, jednom kad napiše račun i jednom kad mu knjigovođa napravi obračun PDV-a i koji zna da su davanja na radnika ogromna, ali ne nema pojma kolika su.

Na početku neke hrvatske priče, ljudi iz Jurinog miljea i s Jurinim postavkama u glavama, preuzeli su vodstvo i polako počeli stvarati državu. Za razliku od Jure, oni su radili na sebi i popravili dikciju, naučili su koristiti računala i smartfone, našli su dućane s modernom poslovnom odjećom i pretvorili se u poslovne ljude u elegantnim odijelima i s lijepim, modernim i kvalitetnim autima. Sve to na račun države, jer država je isto naša pa im se, kao i Juri – čini da je svejedno odakle novac za njihove potrebe. Ljudi iz Jurinog miljea bili su početak naše priče, a bit će vjerojatno i kraj!

Komentari

Neki baner