Per aspera ad astra

O bivšima…

Svi imamo nekog bivšeg u životu. Bivši dečko, bivša djevojka, bivši prijatelj ili prijateljica. I s nekim razlogom su očito bivši, ali su i s nekim razlogom nekada postali sadašnji. Ono što želim reći je to da smo ih sami izabrali jer je u njima očito i nešto dobro.

Neki od tih ljudi su zaista loši ljudi, neki od tih ljudi zaista mogu staviti masku na lice i zavarati, a neki od tih ljudi su odmah pokazali prava lica, ali znate, zaljubljenost je slijepa. Ne ljubav, zaljubljenost. A možda i pomalo ego.

S nekima jednostavno nije išlo. Neki su problem vidjeli u nama. Nekima se mi nismo uklapali u njihovu sliku. Neki se nisu uklapali u našu sliku iako su zapravo dobri. I to je u redu.

I da, prekidi i rastanci su teški, i svatko se nosi drugačije s istim, ali mi recite, zašto je pljuvanje po bivšem (ili bivšoj, ovisi tko čita) postalo toliko popularno i normalno?

Vidjela sam neki dan fotku na Instagramu na kojoj je pisalo „Ako misliš da je tebi loše, sjeti se da je netko negdje u vezi s tvojim bivšim.“

Ne razumijem kako bi to nužno morao biti problem. Ako tebi nije išlo s tom osobom, ne znači da neće nikome. Kao što sam već rekla, možda jednostavno nije bilo to to, jednostavno nije išlo, percepcije svijeta se nisu poklapale i gotova priča. Ali naravno, teško si je priznati da bi neka druga mogla biti bolji izbor tvom bivšem. Ali tu nije problem u njemu nego u tvom egu.

Najgore je zapravo dok počneš pljuvati i po toj osobi, toj novoj u životu tvog bivšeg. Ta osoba ti zaista nije ništa napravila. Osim ako se radi o tvojoj prijateljici ili tako nešto, onda opraštam pljuvanje.

Ali ni to nije poanta današnjeg teksta. Poanta je pljuvanje po bivšem (ili bivšoj, ovisi tko čita). Pljuvanjem po bivšem doslovno pljuješ sebe. Ti si ta, ili taj, koja je tu osobu izabrala. Sumnjam da te baš natjerao na vezu. I ti si ta kojoj je u određenom trenutku bilo lijepo s tom osobom. Morale su postojati neke dobre strane jer do veze ne bi ni došlo. Tako da praktički pljuješ po svom izboru. Pljuješ po dijelu života koji te napravio osobom kakva si danas, koji te nekada uveseljavao, a onda slomio i očvrsnuo. Kako god okreneš, iskustvo je na kraju krajeva dobro.

O bivšima...

I okej, prokomentiraš to s prijateljicama, upozoriš na stvari koje su tebe koštale, ispucaš se ako baš trebaš, i kreneš dalje. Nema smisla za osvetama, nekad je to bolje ostaviti karmi.

Nema smisla vraćati se iznova i iznova na to, i iznova i iznova ponavljati kakav je idiot tvoj bivši, i iznova i iznova to ponavljati svima oko sebe, i onima koji trebaju i ne trebaju znati. To može samo kontraefekt napraviti, a tebi oduzeti mir i šansu da se oporaviš.

A čak ni propala veza nije toliko strašna kao gubljenje sebe i svog mira.

Tako da, o bivšima, kao i o mrtvima, sve najbolje.

Komentari

Neki baner