Automat za šanse, Dok nas Facebook ne rastavi
Crtice o ljubavi

Automat za šanse

– Možda nije video.

– Ma da, možda je zaspao.

– Ko zna, vikend je, možda ima  neke goste.

– Realno, možda je na treningu, pa dok se tušne, presvuče, dođe do ranca…

– A možda su ga oteli vanzemaljci jer bi mogao da naruši intergalaktičku ravnotežu tako što  će mi odgovoriti na poruku posle tri dana. – začepila nam je gubice na prepad i, koliko god tužno sve to u trenutku delovalo, obradovale smo se ovom naprasnom sudaru sa realnošću.

– Ne, stvarno, možda mu je zabagovala aplikacija, znaš kako meni nekad uopšte ne stižu obaveštenja. – bila je uporna najnaivnija članica veća.

– Ako se tri dana nije setio da uopšte baci pogled na taj razgovor ili pusti poruku, onda je zabagovana aplikacija bila čista ruka sudbine, ako mene pitaš. – slegnula je ramenima.

Automat za šanse
photo: favim.com

U tom trenutku, bila sam iskreno impresionirana njenom snagom da se nakon meseci tog nesrećnog dopisivanja koje nije vodilo ničemu konačno suoči sa činjenicama.

U isti mah, nisam mogla a da se ne zapitam nad tom suludom snagom ženskog nagona za opravdavanjem.

Bilo mi je jasno kao dan: ako dovoljno snažno želiš da opravdaš nekog, opravdanja nikad neće da ti manjka.

Ako ti je dovoljno stalo, nema izgovora koji će delovati glupo, nema ignorisanja koje nećeš protumačiti kao neku višu silu.

I to je u redu.

Jer, dati šansu – to je stvarno lepo.

Ali dati tri šanse je ništa više do stvarno glupo.

Jer, znaš, koliko god bežala od toga, u najvećem broju slučajeva, svaka naredna šansa je zapravo šansa da se još jednom sapleteš o isti kamen, zalepiš za isti zid, razbiješ na isti talas.

Šansa da zbog ljudi koji te ne cene prestaneš da ceniš samu sebe.

Šansa da zbog ljudi koji ne osećaju ono što ti osećaš, ili bar ne dovoljno jako, počneš da se plašiš da nekad ponovo nešto osetiš za nekog.

Šansa da na kraju dana sediš sa ljudima koji te vole a koji se plaše da ti otvore oči jer ne žele da oni budu ti koji će te slomiti.

Šansa da se uljuljkaš u svoju iluziju i vraćaš se istom haosu iznova i iznova, nesvesna sveta van tog haosa.

Šansa da propustiš nekog kom nećeš morati da daš trista tri šanse da bi video sve što jesi.

Pa, kad si već dobra i iskusna u izgovorima, opravdanjima i šansama, možda bi trebalo da opravdaš sopstvenu odluku da ne budeš ničiji automat za šanse, osim svoj.

Na kraju dana, jedina osoba koja zaslužuje da joj, bez izgovora i opravdanja, iznova i iznova daješ novu šansu, jesi ti sama.

A onaj kome moraš da daš sedamdeset dve šanse da bi se osvestio uglavnom ne zaslužuje nijednu.

Piruete na papiru

Komentari

Neki baner