Sofija, Samo da me prođeš
Stihovi

Sofija

Moja Sofija.
Moja srča ispred bosog stopala.
Trn u oku, dok berem ruže i skupljam zvezde.
Moj zov u rat, ispred koga tenkovi štucaju i pod čijim bratelama se barut sam pali.
Moje uštirkano milje na stolu, heklano iglama sudbine.

Moja Sofija.
Dugme na mom grudnom košu, koje se otvara bez lozinke, samo na njen glas.
Moja stisnuta pesnica u kojoj dremaju umorni ponosi.
Džoker koji menja sve karte, as u svakom rangu, medalja oko vrata kojom je udavila, sve pre nje.
Moj izvor u sred pustinje i ledena čaša u vrelom pesku.

Bila je moja Sofija.
Krošnja u kojoj su se odmarale moje zenice.
Grane na kojoj se ljuljuškaju, obronci moje duše.
Moj trenutak slabosti, u kojem mrvim stene i oblake sitnim na komade.
Moj izlazak u raj, bez povratne karte.
Moje levo krilo i desna ruka.

Moja Sofija.

Komentari

Neki baner