Per aspera ad astra

Šteta što maske ne mogu sakriti kakvi ste ljudi

Priznajem, nisam koronu shvaćala ozbiljno.

„Daleko je Kina, neće to do nas, malo jača gripa, previše paničare ljudi.“

Ali tu je. I odnijela je mnogo. I donijela je mnogo. Stavila je maske na naša lica, a istovremeno ih spustila.

Neću sad pisati koliko je i zašto opasna, ni da li je zaista došla od šišmiša ili je stvorena u nečijem bolesnom umu, ni kolika je smrtnost niti bilo što. Ne osjećam se kompetentnom da pričam o tome pa se neću ni praviti pametna. U ovom trenutku sam sve samo ne pametna. Ne bojim se priznati to. Ne bojim se ni priznati da se pomalo bojim, ne toliko korone koliko njezinih posljedica.

Ali mogu pisati o onome što me oduvijek inspiriralo za kolumne – o (ne)ljudima.

Stoga, dragi moji, da l’ vas nije sram? Kako spavate znajući koliko ste sebični? Kako se osjećate znajući da je netko nemoćniji ostao bez osnovnih potrepština jer ste vi kupili cijelo skladište?

Što je s ljudima koji su sami i za koje nema tko brinuti? Što je s ljudima koji ionako jedva krpaju kraj s krajem pa ne mogu kupiti godišnje zalihe? Što je s ljudima koji rade dan i noć da bi prehranili obitelj te nisu imali vremena obaviti kupnju? Jeste li pomisliti na njih?

Ili samo na svoje dupe?

S obzirom na količinu kupljenog wc papira, rekla bih da je ovo drugo.

A vi, vi koji uporno kršite propisane samoizolacije, i vi koji se uporno gurate i stvarate gužve, zapitajte se na što se vam sveo život ako ne možete dva dana bez kafića. Pa se onda s kafića preselite na roštiljade za 50 ljudi. Pa se onda još malo gurate u trgovinu jer zašto ne, tu je ekipa. Zapitajte se koliko ste života potencijalno ugrozili zbog vaših plitkih poriva. Nikome nije bajno. Sve nas ovo pogađa i psihički i financijski i svakako.

I ja sam navikla stalno biti u pokretu, stalno biti negdje, ali k vragu. Mrzim što mi je oduzeta ta sloboda, ali mrzila bih se još više da je nečiji život ugrožen zbog mog nemara.

Ali vas to ne brine, je l’ da? Bitno da je vaše srce na mjestu. Bitno da ste i pokupovali sve maske. Koga briga što je neće imati netko kome je potrebnija, tko je u rizičnijoj skupini. Tko prvi, njegova djevojka, je l’ da?

Šteta što te maske ne mogu sakriti kakvi ste ljudi. Možda bi tad imale svrhu. Tad bi nas barem štitile od vas.

A o ovome da ste tek sad skužili da treba prati ruke ne znam što reći. Zanima me samo jedna stvar, jeste li nakupovali i tolike zalihe sredstva za čišćenje? Svi samo pričaju o sapunima i wc papiru, a nitko o sredstvima za čišćenje.

Ja bih brinula i o svom okruženju. Što će ti čiste ruke ako je sve oko tebe prljavo? Prije ili kasnije i sam postaneš prljav. Shvati to kako god želiš.

Ma zapravo, što će ti čiste ruke ako ti je obraz nečist? Njega ne možeš baš oprat’ dezinfekcijskim sredstvom. Ne možeš ga ni obrisati wc papirom. Ili si govno ili nisi.

A nadam se da nisi. Nadam se da ne ideš u gužve, nadam se da kupuješ racionalno, nadam se da shvaćaš da iako ti sam nisi dio rizične skupine, netko drugi jest. Nadam se. Nadam se i da shvaćaš da će sve ovo završiti prije ako ćemo se pridržavati pravila i preporuka. Nek ti barem to bude motivacija.

Nadam se da ćemo iz ovog svi izvući jednu veliku lekciju. Nadam se da ćemo napokon prestati uzimati zdravo za gotovo život kakvog poznajemo. Nadam se da će nas ovo naučiti koliko smo zapravo blagoslovljeni.

Nadam se.

Komentari

Neki baner