Učinite strije nevidljivima s ovim prirodnim sredstvima: 5 najboljih domaćih recepata!, Liječenje najčešćih ženskih bolesti na prirodan način – Iskoristite moć čajeva i ljekovitog bilja!, Hrana koja ublažava menstrualne tegobe...
Cafe

Kešanski: Jučer sam bila tako ljuta na sebe

Jučer sam tako bila ljuta na sebe.

Htela sam da budem jutrom raspoložena domaćica koja razvlači testo, još krmeljiva, dok sa radija peva Željko Samardžić. Recimo.

Da bacam testo u vis, brašnjavim se sa mužem ko na reklamama, dok dete srećno pravi zmijicu od testa i prisustvuje ljubavi.

Da učinim da kuća peva.

Da pas peva.

Da šerpe i poklopci pevaju.

Da imam neki stolnjak za posebne prilike i tanjire u koje sam složila brižljivo birane salvete, perle rasute ko dekoracija. Keramičkih zečeva nakoćenih svuda.

Da vadim specijalitete iz rerne, iz frižidera, sa sve četiri ringle i ne stajem.

Da sam pribrana, umesto dramatična.

Da sam boli me dupe, umesto kontrol manijak.

Da sam mater koja se vazda smeje i uči dete važnosti smeha i stolnjaka za specijalne prilike.

Da umem da budem raspoložena po potrebi, za praznik, kako dolikuje.

Da manje mislim, a više uz Samardžića pevam.

Da udarim jebenu brigu na veselje.

Da u kuvanju nalazim mir i svrhu.

I bila sam ljuta na sebe što takva žena nisam.

Ovako, ustala sam čupava, jedva otvorenih kapaka, u gaćama držeći za ruku dete i prateći s njom, kao iznenađena, travu koju smo kasno noću muž i ja čupali pred kućom da ostavimo trag uskršnjeg zeca.

Posle toga diskutovali smo o životu, tačnije muž se hvatao kao za glavu i pravio da spava, ipak je prošla ponoć, ja sam diskutovala. Da, “jadan on”. Mogao je naći neku da ga goji, da mu jaše ne po mozgu, nego tamo gde muško najviše voli.

Još jedna prebačena krivica sebi.

Ujutru sam, da nastavim, jedva čekala da “obavimo” sve oko uskršnjeg tucanja, nikad nisam bila žena od tucanja, da mogu da uzmem šolju kafe i sakrijem se na 8 minuta u wc da dođem sebi.

Čitam kad dete zaspi, ali to je slab izgovor.

Uvek mi je jutro zadavalo probleme. Budim se noću ko vampir kada uglavnom sisam sama sebi krv, razmišljajući u tišini što ne mogu da budem jutrom raspoložena žena.

I zašto tu krv ne mogu da zamenim nekim sokom od celera. Dakako je zdravije.

U šta će moje dete da izraste?

Moram li biti jutrom raspevana žena koja se umesto prepirke o svežini buta posipa brašnom sa mužem u kog sam ko u reklamama ludo zaljubljena? Kuhinja da nam miriše na topljeni puter, kuvana jaja i stišnjenu šunku.

Moram li biti raspoložena kad je Veliki praznik?

Smem li biti tužna i čekati da sve prođe?

Smem li ne uživati u kuvanju?

Mogu li se posvađati?

Smem li biti svoja suština, ne uvek podnošljiva?

Klub P.S.Volim te

Nanizao se neki rđavi lanac krivice.

Težak, da zadavi.

Kad je pala noć, malo sam odahnula.

Nisam sisala sebi krv, jer sam kao neku motivaciju brzopoteznu sebi rekla da je sasvim okej da budem to što jesam i da na svetu ima dosta jutrom raspoloženih nasmejanih žena, tako da može valjda ostati balansa i bez mene.

Ne mogu sebe da krivim zbog toga.

Možda neću detetu mesiti salenjake, ali ću čupati noću travu da joj raspirim maštu oko dolaska zeca.

Možda se neću uvek smejati da bi ona usvojila smeh kao važnost, ali ću joj uvek biti oslonac.

Možda ću nekad da se zatvorim u sobu, ali ću biti car kad se iz nje “otvorim”.

I možda ću prvih sat po buđenju usnula udarati nogama o dovratke, ali ću noću čitati sve ono što će mi pomoći da rastem.

I možda s tatom neću zaljubljeno bacati brašno u vis, ali ću joj pokazati da ljubav ne mora biti reklama. Najčešće ni nije. Da se ne zezne.

I možda sam sve ono što mislim da ne bi trebalo da budem, ali sam možda njoj i njemu najzanimljivija baš takva. Nadam se da jesam.

Niko sebe ne bi trebalo da krivi zbog neke svoje suštine ali i nekih odluka. Sve to nam je odličan materijal za rast i učenje.

To je naša posebnost. Treba da je prigrlimo, ne da se na nju ljutimo.

Sa zakašnjenjem vam svima od srca želim Sretan Uskrs i da ne krivite sebe previše.

Preuzeto sa: facebook.com

Komentari

Neki baner