Kako se pravi uspomena?, Važne poruke ruskog astrologa za svaki znak Zodijaka: Ovi savjeti vode ka ostvarenju svih snova!, Čarolija pitanja - Kako si?
Cafe

Kako se pravi uspomena?

Jednog oktobra me je jedan stranac na sred Trga republike zgrabio za ruku i  rekao „helou, gordžs“.

Iz čista mira, na engleskom u koji možeš samo da se zaljubiš.

Izveo je neki poluzagrljaj, namignuo, i nastavio dalje.

Ja njemu ništa nisam rekla. Nisam umela.

Hoću reći, engleski sam umela. Ali da razvežem jezik na tu spontanu razdraganost šarmantnog čoveka koji je rešio da mi pokloni minut pažnje bez razloga – ne baš.

Zaprepašćena, i njegovim postupkom, i sopstvenom reakcijom, koja se svela na nekoliko uzastopnih treptaja i par preskoka srca, shvatila sam da su ta spontana šarmiranja ovde valjda izašla iz mode.

Pogledi su pretežno ispod oka, sa strane, mestimično i sa lažnog profila za špijuniranje.

Dirnuti nekoga, spontano, bez očekivanja, što po ruci, što u srce, nikad više nije ličilo na ekstremni sport.

Ne znam kad smo prestali da umemo drugačije. Iskrenije. Opuštenije. Spontanije. Radoznalije.

I, znaš, ja sad tog čoveka više verovatno ne bih umela da prepoznam. Iako nije bio jedan od onih koji se ne pamte.

Ali pamtim, kao da me je dirnuo pre par minuta, taj osećaj šoka. Zbunjenost. I adrenalin. I neko čudno ushićenje prošarano strahom. I pokušaj da prikrijem osmeh koji se raširio čim sam ostala sama sa sobom.

Trenutak koji nije trajao ni pola minuta ostavio je uspomenu za prepričavanje celog života.

Baš kao i jedan slučajno uhvaćen poljubac sa scene, u sred predstave.

Kao topla palačinka sa džemom od kajsije kad joj se najmanje nadam.

Kao cvet ukraden samo za mene, iako nisam neka cveće-osoba.

Kao ohrabrenje porukom kad se ne može biti blizu.

Kao ta jedna uvrnuta reč koju spontano izgovorimo u isto vreme.

Kao nadimci koje dodelimo, a koji nikom drugom, osim nama, nemaju smisla.

Kao škljoc za sliku koju ćemo uramiti i držati na najposebnijem mestu u sobi.

I eto. Tako se pravi uspomena. Od čiste želje.

Nema tu nikakve filozofije ili matematike, baš kao što ne mora biti ni mnogo novca, ni mnogo vremena, a ni čekanja na savršenu priliku.

Jer, istina je – ako čekaš na savršenu priliku da stvoriš uspomenu, možda je onaj kom želiš da je pokloniš i ne sačeka sa tobom.

Milica Stanisavljević / Piruete na papiru

Komentari

Neki baner