Pogledaj je kroz dugu
Stihovi

Pogledaj je kroz dugu

Zvone mi njeni osmesi hodnicima,
dok otključavam podrum.
Punim džepove ugljem,
dok lice garavim.

Šta mi to treba,
da pobedim rat, protiv nje?

Oružja nemam.
Da li je njena kosa još uvek omotana oko moga srca ili mi se čini da je češljaju moji prsti?
Čini mi se da ludim.

Puška mi ne treba.
Golim ću rukama.

“Daj, probudi se, snevaču!
Skini pidžamu i snove sa leđa
i kreni na put u goli život!
Puška ti treba.
Ne možeš golim rukama ubiti samoću.
Ne možeš tišinom ugušiti zabludu.
Učini nešto!
Pucaj!
Ubij zanesenjaka u sebi!

Kreni ka njoj!
Napiši joj pismo, u vozu na kolenu.
Ne zaboravi da u vagonu ima mesta za dvoje.
Ne čekaj kišu, da svališ na nju svoj potop.

Idi!
Koračaj!
Možda te čeka.
Na pragu sa cipelama u rukama i krpicama pod pazuhom.
Možda je raspustila kosu
i haljinu okitila ružama.
Možda joj oči cirkonima prkose.
Možda je lepša u dvoje.

Ne gledaj je kroz snove,
pogledaj je kroz dugu!”

Komentari

Neki baner