Jednostavno je! Život je balans dobrih i loših trenutaka!, Da razvela si se. I? Pa nije kraj svijeta
Razmišljanja

Jednostavno je! Život je balans dobrih i loših trenutaka!

U našim životima nam se svima događaju različite situacije, neke nazivamo dobre, ugodne su nam, veselimo im se i nasmijani smo.

Druge su nam totalno suprotne, nazivamo ih lošima, tužni smo zbog njih i teške su nam.

Sve su to trenuci koje doživljavamo gotovo svakodnevno i koje ne možemo uvijek ni podnositi niti razumjeti.

Ako nam se događaju oni dobri, lijepi trenuci, tako smo sretni, zadovoljni i željeli bismo da zauvijek potraju. Ne tražimo posebne razloge njihovog događanja, ne preispitujemo se. Ne pitamo se zašto nam se događaju. Jednostavno ih prihvatimo i radujemo se. Kažemo da nam se dogodila sreća.

Oni nas, mi tako mislimo čine ispunjenima i vedrima. Oni to i čine, uistinu.

Dobri trenuci su uvijek dobrodošli, zar ne?!

Oni nas u isto vrijeme uče i kako se radovati i uživati u životu.

Uče nas prihvaćanju.

Ali kad nam se događaju oni neugodni, bolni, loši trenuci nesretni smo, nezadovoljni i činimo sve da nestanu, da ne traju.

Tražimo sve moguće razloge njihovog događanja, preispitujemo se, tugujemo i mislimo da nas je zadesila nesreća.

I teško ih prihvaćamo, jako teško nam je prihvatiti nešto što nam se ne sviđa.

A trebali bismo.

Trebamo razumjeti i jedne i druge trenutke, oni su tu da nam skrenu pažnju na jako bitne životne stvari, oni nas uče i čine boljim ljudima.

Na primjer, netko nas je izdao, prevario, učinio nam nešto što nikada nismo očekivali i nadali se, nešto loše, nešto što nas je povrijedilo.

Tugujemo i pokušavamo promijeniti osobu, pokušavamo sebe promijeniti, preispitujemo se zašto se to sve dogodilo, što smo krivo napravili, što smo propustili, a sve smo radili u zajedničkom interesu i od srca, naravno s ljubavlju.

Jer da nije bilo ljubavi ne bi nas ni pogodilo zar ne?!

Mislim da su takvi trenuci najbolji trenuci, mada nam to u početku tako ne izgleda.

Kad se dajemo iz duboke ljubavi nekome i dajemo se do kraja, često mislimo odnosno očekujemo da se i druga strana isto tako daje.

Naša očekivanja su uvijek prisutna i velika prema drugima, zato i postoje razočarenja, patnje i tugovanja.

Kad se dogode nazovimo loše situacije i osjećamo se prevareno i napušteno trebali bi sebi postaviti pitanje zar mi ne želimo biti uistinu nekim tko nas voli i poštuje ?

Mislim da bi svi ljudi odgovorili da žele biti maksimalno voljeni i poštovani.

Kad to znamo i uistinu želimo, zašto smo onda tužni, zato onda patimo?!

Život nam kroz takav čin pokazuje da nama treba ipak doći netko bolji netko tko nas uistinu poštuje i cijeni jer osoba koja nam je nazovimo učinila nažao nas je oslobodila sebe i omogućila jedan novi i bolji život, omogućila ljubav!

Pa zar to nije razlog za proslavu!

Znam da je teško razumjeti, ali stvarno bismo trebali slaviti!

Proslaviti odlazak osobe koja nas ne voli uistinu je najbolji mogući događaj u životu!

Pristanak na manje od toga ne bi bilo dobro za nas, jer je prava ljubav na putu. Istina, stiže na nepopularan način ali zar je to više važno?!

Stiže nam, izaberimo je!

Komentari

Neki baner