Soba o samoće ti osta u snu pogled kroz prozor se oće kavica još topla na stolu. Vani kiša neumorno…

Sa mnon razum s tobon moja duša rasteže me život i stalno me kuša. Od razuma čistog duša se razdvaja…

Zbog nevere, jute zime lastavica na put kreće ali gnjizdo šta ostavja zaboravit nikad neće Cvrkutajuć šalje pozdrav dragon domu…

Vitar je sunce i snove sa tvojin likon donija na prag srca moga, život me počastija najlipjon slikon darova je…

Da mi je da te lahor mirisnih ruža donese u carstvo mojih snova da zajedno držeći se za ruke ispunjeni…

Duša mi noćas plače a misao rađa grij kletva je uzela maha na usni je zaleđeni smij. Ti noćas ideš…

I ja san tila ka i drugi da živin nekin normalnim životon ali meni tako suđeno nije poznajen samo ledene…

Toga je dana padalo inje vladala je zima šta dušu ledi godina je puno prošlo nanizalo se puno sijedi. Misao…

Bol razbila srce u tisuću dila rasplakala dušu na izmaku ovog umornog mi tila. Bol koja vječno boli od utrobe…

Oči boje tuge ljubija si tren sa platna mog života izbrisa sve duge da bi opet bija njen. …….A……. Ona…

Bit ću sritna kad ispustin dušu u maloj humci ispod starog bora tamo ladni vitri ne pušu tamo ledena ne…

Plakalo je srce od boli plakale i misli u očima duša šta rođena je da voli treperila je strepnjama. Plakalo…