Tu i tamo…

Raspisala sam se bila o nečemu sasvim desetom juče kad sam htjela da spremim kolumnu. Međutim pošla sam na stadion da gledam utakmicu, pa sam dobila blagu temperaturu nakon toga i komirala se do jutros. Sad nemam pojma što sam ono htjela da kažem, niti znam o čemu sam htjela da vam pametujem.

Navikli ste se petkom na moje raznorazne prelaze sa teme na temu, kao i na to da nikad ne znate što ću sledeće da kažem. Lako vam je, jer ne znam ni ja. Marija je pojela teglu nutele i poslala mi sliku, a Viki me tagovala na svaku drugu objavu, da se što prije uključim i da asistiram da nam Mari ne doživi šok. Ali kasno, pojela je čini mi se sve i evo komanduje od jutros što znači da je opet u svom elementu. Tražili smo talente za pisanje ovih dana i mogu vam reći da je potraga što se mene tiče gotova, sad idem od jednog do drugog člana i korumpiram da i oni glasaju za mog favorita, međutim ne daju se. Ante samo ćuti i misli ko zna o čemu, ali on je samo muško, pa nisam ni očekivala da će blebetati sa mnom. Uglavnom, ja sam odlučila što se mene tiče i igram na kartu njihove beskrajne ljubavi prema meni, da i oni odluče da je po njihovom mišljenju moje mišljenje najbolje.

Rekoh vam, juče sam bila na tribine, igrao mi je momak prvu utakmicu polusezone domaćeg prvenstva. Ne znam odakle u meni huligan, obično sam sva onako fina i kulturna. Međutim na tribinama sam kao mali majmun koji psuje sudije, skačem na svaku šansu i derem se : “Pa kome jee daješ, znaš li??” Podsjetim tako sebe na one vječite dokone komentatore koji samo psuju u pljuju, a blage veze nemaju o tome o čemu govore. Ja o fudbalu znam čija je čija strana i ko treba da da gol. Naši su ga dali brzo nešto, posle promašaja mog momka, kad se pola tribine okrenulo ka meni kao da sam ga ja promašila.

Neki baner

“Šta je?”, čujem se opet. “Ti bi bolje pucao da si bio na njegovo mjesto? Daa, baš je tebi gore nego njemu što je promašio”, opet se raspravljam sa nekim navijačem iznad mene.

Pobiću se sa nekim ovdje danas, čujem svoje misli, pa kapiram da se nikad nisam pobila i da vjerovatno to ne umijem da radim, ali mi srce kuca kao ludo, pa osjećam kao da ipak umijem. Polako Jo, strefiće te šlog. Bojala sam se za nogu koja ga je boljela, a lagao je da ne boli, jer sam znala koliko je želio da igra. Svih devedeset minuta sam strepela, mada mi adrenalin nije dao da se unervozim.

Na kraju meč je završen 1:1 i normalno da ću da kažem da smo bili bolji, imali smo više šansi, ali nije nam se dalo. To je valjda priča svih malih huligana posle tekme.

Pošla sam pravac sa stadiona da kupim patike, jer sam pobogu pod stresom i moram nekako da spasim svoje mlado srce i mozak. Jedan par novih airmax patika bi sve to izliječio. Nemanja mi se kasnije pridružio, boljela ga je noga, znala sam tačno, jer je blago šepao. – “Boli li?” -“Ne!” Sotona, ne priznaje ni da ga kolješ. U par minuta Dragan je morao da mu naturi na nos ono što je promašio, pa sam opet htjela da se bijem. Ali kako mi je Dragan kolega i prijatelj odlučih da ipak neću.

Jutros sam ustala takođe izgleda bolešljiva, mada ne priznajem, imala sam tri treninga i imam predveče još četiri. Došla sam na ručak kući i da vam nešto ispričam što sam imala u glavi, ali sam zaboravila. A tačno je bilo nešto važno! Ako se sjetim poslaću u uredništvo dodatni tekst i ovaj onda nikad nećete ni pročitati.

A da, pronašla sam recept prženja jaja u vodi umjesto ulju. Odličan je, super efikasan i još brži nego onaj obični. Na youtubu imate video. I sniženje je na sportsku operemu najpaklenije koje je ikad bilo. Kad nemam para uvijek se dešavaju takva epska sniženja koja prolaze bez mene. Obzirom da mi je pauza istekla, a moram uraditi još par sitnica do sledećeg treninga, gledamo se u petak.

Do tad pratite treninge i budite mi srećni.

Vaša Jo <3

Neki baner