Verovatno ću se zapaliti izvodeći ovu egzibiciju, ali moram da upalim cigaru i to na ringlu. Previše me mrzi da izađem iz stana da kupim upaljač, a karma mi vraća za sve upaljače koje sam ukrala, pa više nemam ni jedan.
A i dan je usran, skroz!
Moj bivši, onaj koji se kleo u ljubav, pravio sitnu decu, kupovao prsten… SADA SE ŽENI! Čovek je autodestruktivna vrsta, čim može da pije vodku u 9 ujutro i puši, možda još samo džoint da napravim, neku kućnu varijantu od čaja.
EJ, ON SE ŽENI!
Dobro, nismo zajedno dve godine, ali svakako! Šta ima ta druga, gospođica savršena pa da je on OŽENI. Napuniću kadu, da se opustim od ovog stresa, ali gle, ja nemam kadu, A ON SE ŽENI. Ljuta sam na sve. To nije trebalo tako da bude. Režirala sam neki drugi film, u svojoj glavi.
Maštala sam o danu kada će pokajnički doći i moliti da mu oprostim, i ono što je uradio i što nije. I sada se kao kroz maglu sećam dana kada je došao da moli, sa cvećem i mojim omiljenim vinom. A da, tada sam bila povređena i rekla sam mu da više ne želim da ga vidim, da nađe neku drugu kojoj će da prodaje laži.
A BUDALA OZBILJNO TO SHVATILA.
I šta sada? Onaj normalan glas u glavi, ako se može tako nazvati, mi kaže da ugušim sujetu. Jer da se razumemo, ljudi se sastaju i rastaju, to su tako normalni procesi u životu. Nekada odu tiho, nekada se digne bura, ali efekat je isti, više ih nema. Posle rastanka, svaka strana traži sebe ponovo, jer često budemo previše MI, a tako malo JA.
Onda nužno u živote uđu neki novi ljudi, ništa bolji, ništa posebniji, samo novi. Spremni da nas upoznaju. Novi ljudi koji nemaju uspomene sa nama, koji se ne sećaju kako smo povraćali u haustoru zgrade za doček 2010 godine. Kako smo krali suvenire u Amsterdamu 2011. godine ili se davili na Malti samo godinu posle. Donesu neke nove stvari sa sobom, grade neke nove uspomene. Ne osuđuju, budu samo lakši.
I da li je u tome ključ?
Biti lagan, ne zameriti svaku sitnici, ne brojati baš sve prljave čarape po stanu. Tek je podne, a ja već imam suviše štete po kući i zapaljene prste. Ali sam shvatila. To jeste ključ.
Ta kučka se pojavila u njegovom životu i spremna je da bude lagana. Ja sam bila teška, mentalno da naglasim, a u zimskom periodu i fizički. Zamerila sam, učila ga stvarima koje on već zna, ali sam ga učila mom načinu.
Nametala sebe, pokazivala kako JA slažem peškire.
Ubilo me je moje JA. Zato sada prihvatam. I nije mi žao ovih zapaljenih prstiju i prazne flaše smirnofa. A njemu ću poslati i poklon za taj sjajan dan.
NAŠU STARU SLIKU.
Plavi Čuperak
Mi smo redakcija portala Amazonke.com – regionalnog online magazina za žene sa stavom ali i svakog osviještenog modernog muškarca.
Pišemo, istražujemo, kreiramo, iznosimo mišljenja kako bi vam ponudili sadržaj s dušom. Svoje prijedloge za suradnju možete nam poslati na mail [email protected]
Mi smo uvijek tamo gdje počinje priča! Pridružite nam se!