Sva praznina ovog dana
ne može da stane u pesmu
Kao da tišina nalazi svoj put
kroz crvotočine vremena,
koje prolazi brzinom svetlosti.
Htela bih da rastegnem dan
da sebi nađem mesto,
Al’ noć me sabila sasvim tesno
kao da je crno nebo palo na moje teme.
Guram rukama tamne oblake,
pokušavam da udaljim nebo od zemlje.
Svuda te ima
kao da si inje, koje jutrom prekrije stakla prozora
i okasnelo septembarsko cveće,
Kao cvet topole u proleće
ulaziš u svaku šupljinu,
u usnu školjku i nozdrvu.
Sastružem te svakog jutra iz svog sećanja,
Istresem te iz svojih trepavica,
Protrčim dan bez tebe
sasvim lako,
i tako umorna i odlučna
upadnem u noć nespremna,
kao leptir u paukovu mrežu,
u kojoj me ti loviš po mraku
i mesečini, vadeći sećanja na
Ljubav i Sreću.
Paraš porube uštirkanih mi haljina
i odvezuješ čvrsto uvezane pertle
Vraćaš me stalno u razgovore koje nisam želala da vodim
Unosiš mi se u lice, ljubiš mi usne
Sklanjaš pramen sa čela
I brišeš znoj sa gornje usne.
Nestajem u tim našim noćima
svaki put
iznova.
Svako jutro odlazim sasvim slomnjena
i iznova sakupljam svoje razbijano postojanje
Obuvam staklene cipele
i rasparene čarape
Navlačim haljine progrizene snovima
i nameštam osmeh u ogledalu
Otvaram vrata novog dana
u kom sam opet sama.
Ivana Aleksov
Mi smo redakcija portala Amazonke.com – regionalnog online magazina za žene sa stavom ali i svakog osviještenog modernog muškarca.
Pišemo, istražujemo, kreiramo, iznosimo mišljenja kako bi vam ponudili sadržaj s dušom. Svoje prijedloge za suradnju možete nam poslati na mail [email protected]
Mi smo uvijek tamo gdje počinje priča! Pridružite nam se!