Ukoliko ste ikada poželeli da otputujete u Moskvu, a niste još imali tu priliku, nakon čitanja “Džentlmena u Moskvi” ta želja će vam postati goruća.
Ova predivna knjiga nas podseća na to ko su gospoda i kako se ponašaju.
Kada bismo mogli da opišemo džentlmena u jednoj osobi, to bi sigurno bio lik grofa Aleksandra Rostova. Stara svetska elegancija proteže se kroz čitav roman i pravo je osveženje vratiti joj se.
Grof Aleksandar Rostov osuđen je na kućni pritvor u Hotelu “Metropol” u Moskvi od strane boljševičkog tribunala za pisanje pesme za koju su smatrali da podstiče na pobunu. U vreme burnih godina ruske istorije nakon Oktobarske revolucije, unutar elegantnog Metropola grof se prilagođava okolnostima života kao “bivša osoba” i živi pun život otkrivajući dubine svoje humanosti.
Rostov je čovek istančanog i prefinjenog ukusa za vina, hranu i književnost.
Iako je smešten u potkrovlje hotela, on nastoji da održi svakodnevnu rutinu istražujući razne kutke hotela, povezujući se sa osobljem i uspostavljajući poseban duhovni odnos sa devetogodišnjom, Ninom. Ono što me je zadivilo je grofovo prihvatanje situacije u kojoj se našao. On ne očajava i ne miri se sa svojom sudbinom, nego čini najbolje što može od svog života ostajući dosledan sebi, svojim manirima i šarmu.
Radnja romana obuhvata četiri decenije i iako se Staljin i Hruščov osećaju, Ejmour Touls politiku tretira samo kao mračnu senku u grofovom životu. Hladnoća političkih događaja van hotela Metropol sigurno se oseća, ali za grofa i njegove prijatelje one su samo prolazne slike spoljnog sveta.
Toliko topline, divnih ljudskih odnosa, ljubaznosti među ljudima, dobrote i dobročinstva nisam skoro pročitala u jednom romanu. Ova knjiga nas oplemenjuje, topi i greje dušu. Vraća veru u ljudskost u okrutnim vremenima.
Čitajte s radošću
Vaša Tatjana
Izvor: Tatjanin svet knjiga
Najteže je pričati o sebi, zaviriti u sebe i suočiti se sa sopstvenim bićem. Zovem se Tatjana Kožul i profesor sam srpskog jezika i književnosti i najviše bih volela da su ovaj deo napisali moji učenici jer bi oni to, svakako, bolje učinili. Sve u životu radim srcem i stalo mi je do toga da dotaknem srca drugih ljudi i ostavim trag. Radeći posao u školi nebrojeno puta sam dobila potvrdu svoga rada i to zaista nema cenu. Kada znate da ste nekoga inspirisali, usrećili, ohrabrili, osnažili i oraspoložili, to vam daje krila i vetar u leđa da budete još bolji kako bi drugima mogli dati još više.
