Gospodin Beznadežni

U vreme kada su dinosaurusi vladali
Ovom našom jadnom planetom
A telefonska žica bila jedini prozor u svet
Postojao je program po imenu Mirc
Pomoću kojeg si mogao da komuniciraš sa drugima

Tako sam jedne večeri komunicirao
Da ne kažem četovao
Sa velikim ljubiteljem Nirvane
Što sam i sam bio
(I još uvek sam)

Potpisivao se kao No Hope

Bio je to krajnje tužan tip
A iskreno govoreći
Ni moj duh nije baš blistao u to vreme

Pričao je kako mu niko nije potreban
Osim Nirvane i još nekih pokojnih bendova

Nemam mobilni telefon,
A i fiksni sam izbacio iz kuće
Ne želim da me iko zove
Kompjuter mi se ogadio
Svaki dan se rvem s budalama u igraonici
Takve slučajeve ne možeš da nađeš ni u ludnici
Ni u najporemećenijem bendu

Lopovi
Klošari
Psihopate

Evo
Tek ponekad uključim mirc
Kao sada
Da se izjadam
Onome koga ne poznajem i ne vidim mu lice

Možda se i…
Možda se i ubijem

Nemoj tako
Nisu svi ludi i strašni
Upoznaćemo se ako treba
Znam i ja neke zanimljive bendove
A još uvek su među nama
Uloguj se sutra, biću tu u isto vreme

Nema nade, prijatelju
Odgovarao je
Ali

Doći ću
Obećavam
Teško da ćemo se zaista upoznati
Ali doći ću

Pomislio sam da je tip zaista lud
Probaću da mu pomognem
A i meni će biti bolje
Upoznaćemo se i spasiću ga,
Utonuo sam u san altruistički nastrojen.

Ulogovao sam se u isto vreme.

Nisam ga našao,
Niti mu pružio pomoć

Iako je od te večeri prošlo deset godina
S vremena na vreme setim se
Gospodina Beznadežnog…

I ponadam se da je među nama,
Makar nas posmatrao s prozora ludnice

Drži se,
Gospodine Beznadežni
Drži se,
Ili počivaj u miru.