Grizem svaki dan kao koricu hleba
tvrdu i gorku od kiša
što natapaju mi stopala
bosim nogama gazim po trnju
da osetim zivot
što tragove crvene ostavlja
vetar me progoni
svojom zlosutnom pesmom
trčim za vremenom koje izmiče
šuma je gusta i mračna
miriše mahovina i trulo lišce
u rukama samo crnu zemlju držati mogu
sve ostalo prolazno je
i sneg počinje da pada
smejem se i igram sa pahuljama
igru šumskih vila, ludačku magičnu
igru zaboravljenu
ti gledaš me sakriven iza hrastovog stabla
gledaš me očima crnih noći
divljim očima zveri
znam da si tu iako te ne vidim
dah tvoj zapalio je šumu
u vatri strasti izgoreće naša tela
uzimaš me kao kašiku meda
daješ mi se kao voda žednom
tvoje ime izgovaram kao obrednu pesmu
koja odjekuje u pećinama
i cveta u vavilonskim vrtovima
tvoje ime iz hada je pobeglo
na krilima eola je letelo
da bi se meni vratilo
prinosim svaki dan
bogovima kao nevinu žrtvu
gazim zemlju meku i nabreklu
vreme stoji za tren
kao kip ukopala sam svoje noge
želim da pustim korenje
jer krila sam odsekla
dugo sam rasla
moje grane, tanke i lomljive dosegle su nebo
vreme je za cvetanje
vreme je.
Ivana Aleksov
Mi smo redakcija APortala – regionalnog online magazina za modernu ženu ali i svakog osviještenog modernog muškarca, a Vi trenutno čitate članak s našom 5+ preporukom! 🙂
Pišemo, istražujemo, kreiramo, iznosimo mišljenja ali rado saslušamo i Vaša! Svoje radove i upite možete nam poslati na mail [email protected] dok detalje o tome kako slati radove možete pročitati ovdje.
Mi smo uvijek tamo gdje počinje priča! Pridružite nam se!
