Na moj dvadeset deveti rođendan
Spremala se oluja
Nemir i strah izjedali su me iznutra
Prouzrokovala ih je
Unutarnja oluja
Podražavajući ovu spoljašnju
Ili je bilo obrnuto
Ne sećam se najbolje
Ne zamerite
Moj sestrić je izgledao tako slatko
I bezbrižno-dečje
Pevajući mi rođendansku pesmicu
Moji drugovi su ga začikavali
Ja se “nervirao” bespotrebno
Kao i uvek
Kada su otišli
I ostavili me samog
Osetio sam veliku prazninu
Pogledao sam u crno nebo
I ugledao sopstvene misli
I snove na umoru:
Pogrbljene nakaze
Tužno su vrtele glavama
I saplitale se o snove
Polumrtvi su pružali ruke
I molili za smrt
Zla kob se cerila od srca
Na licu joj se videla rešenost
Da mi zada
Završni udarac
Baš me briga
Radi šta hoćeš
Rekao sam prkosno
Četiri meseca kasnije
Dok su me prebacivali iz jedne bolnice u drugu
Ugledao sam isto takvo nebo
Zla kob se ponovo cerila
Misli saplitale o snove
A snovi molili za smrt
Daj mi malo te tvoje smrti
Rekao sam u stilu lažnog Kralja guštera
Glumeći hrabrost
Izmenila je izraz lica
I spustila gard na sekund
Dovoljno da shvatim da joj nisam dosadio
Gorko sam se nasmejao
I zakrkljao
Svestan da se igra ovde ipak ne završava…
Mi smo redakcija portala Amazonke.com – regionalnog online magazina za žene sa stavom ali i svakog osviještenog modernog muškarca.
Pišemo, istražujemo, kreiramo, iznosimo mišljenja kako bi vam ponudili sadržaj s dušom. Svoje prijedloge za suradnju možete nam poslati na mail [email protected]
Mi smo uvijek tamo gdje počinje priča! Pridružite nam se!