“Muzej nevinosti” je najobimnije delo Orhana Pamuka koje se izdvaja od ostalih njegovih dela upravo zbog ljubavi koja je tema ovog romana. I to ne obične ljubavi, nego ljubavi koja hoda po ivici ludila, opsesije, emotivne zavisnosti, ljubomore i bestida.
Bila sam zabezeknuta sve vreme čitajući i nakon čitanja ovog romana. Neverovatno je koliko sam bila uvučena u Kemalov svet patnje, bola, čežnje, povremenih radosti, bestidnosti želje da makar bude kraj svoje voljene.
Kemalova i Fusunina ljubav od samog početka je obećavala da će ući u legendu, kao i sve velike i tragične ljubavi.
Spojila ih je neizmerna strast i privlačnost, a razdvajali su ih društveni status, godine, rodbinska veza, Kemalova obećanost Sibel… Zbog Fusun, Kemal je pogazio sva društvena pravila, Božija i svoja. Njegova ljubav gubi vezu sa realnošću i njegov svet postoji samo kada ima bilo kakve veze sa Fusun.
Kemal počinje opsesivno da sakuplja sve predmete koje je Fusun ikada pogledala, dodirnula, poželela ili spomenula i pravi sopstveni muzej koji je jedino mesto na kom i on postoji. Paralelno sa svojim junakom Orhan Pamuk je u stvarnosti materijalizovao svaku stvar koju je Kemal sakupio i otvorio u Istanbulu svoj Muzej nevinosti. Nekada su predmeti na koje je Pamuk nailazio na buvljim pijacama diktirali tok romana, tako da se lagano gubila granica izmedju toga da li je roman inspirisao stvaranje muzeja ili je roman inspirisan muzejom.
Ovo nije samo knjiga o ljubavi, ovo je panoramski prikaz novije turske istorije i roman o samom Istanbulu.
Čarobni Istanbul je i u ovom Pamukovom romanu dobio posebno mesto i imam neopisivu želju da ga vidim, osetim njegov duh, posetim Muzej nevinosti i ponovo proživim i oživim radnju Orhanovog genijalnog dela.
Čitajte s radošću
Vaša Tatjana
Izvor: Tatjanin svet knjiga
Najteže je pričati o sebi, zaviriti u sebe i suočiti se sa sopstvenim bićem. Zovem se Tatjana Kožul i profesor sam srpskog jezika i književnosti i najviše bih volela da su ovaj deo napisali moji učenici jer bi oni to, svakako, bolje učinili. Sve u životu radim srcem i stalo mi je do toga da dotaknem srca drugih ljudi i ostavim trag. Radeći posao u školi nebrojeno puta sam dobila potvrdu svoga rada i to zaista nema cenu. Kada znate da ste nekoga inspirisali, usrećili, ohrabrili, osnažili i oraspoložili, to vam daje krila i vetar u leđa da budete još bolji kako bi drugima mogli dati još više.
